Hrvati, koje su tokom poslednjeg rata zarobile srpske snage, ponovo traže odštetu ili, kako kažu satisfakciju za dane provedene u zarobljeništvu, a prema već podnetim tužbama odštetni zahtevi se pojedinačno kreću od 1.000 do 80.000 evra, piše zagrebački Večernji list.
Na osnovu tih tužbi, bivši hrvatski zarobljenici traže od Srbije nadoknadu za sve proživljeno, odnosno, za svaki dan poveden u zarobljeništvu kao i za svaku povredu koju su, kako tvrde, zadobili tokom tog perioda.
Okupljeni u udruženju koje su nazvali „Hrvatsko društvo logoraša srpskih koncentracijskih logora (HDLSKL)“ obeležili su 14. avgust kao svoj dan, a predsednik vukovarske podružnice tog udruženja, Zdravko Komšić, izjavio je da ne vidi nikakvog posebnog pomaka po tom pitanju, iako Hrvatska pokušava da procesuira neke od osoba koje su, kako kaže, bile odgovorne za njihovo zarobljavanje.
– Očekujemo od države da nam pomogne ili da mi njoj pomognemo kako bi dobili određenu odštetu ili satisfakciju za dane provedene po logorima. Isto tako želimo i da se ukine jurisdikcija Srbije za počinjene ratne zločine na teritoriji Hrvatske – rekao je Komšić za Večernji list.
Većina njih se, kaže, nalazi na poternicama i zbog toga ne smeju da prelaze hrvatsku granicu, jer se ne zna kada bi i gde neko mogao da ih uhapsi.
Komšić tvrdi da su te poternice Srbije navodno nastale na osnovu njihovih priznanja u vreme kada su, kako kaže, bili psihički i fizički maltretirani za vreme boravka u zarobljeništvu..
– Tražimo da se to ukine pa ako treba da se onemogući i ulazak Srbije u EU – rekao je Komšić.
Predsednik županijske podružnice HDLSKL-a Dragutin Guzovski ispričao je da je preko svog advokata u Novom Sadu, u julu prošle godine pokrenuo prvu privatnu tužbu protiv države Srbije kojom traži isplatu nematerijalne štete za sve preživljeno u, kako navodi, „logorima u Srbiji“.
Posle te tužbe, piše Večernji, na isti korak se odlučilo još nekoliko desetina bivših logoraša.
– Sve tužbe su osnovane, a u junu su održana pripremna ročišta. Najavljeno je da će u novembru i decembru ove godine u Višem sudu u Beogradu biti održane i glavne rasprave. Poštovali smo proceduru pa smo pokrenuli i postupak za mirno rešenje spora, odnosno, nagodbu – rekao je Guzovski.
Tumači da je Srbija samim prihvatanjem tih tužbi „priznala postojanje logora na svojoj teritoriji“.
Inače, članovi tog hrvatskog udruženja današnji dan obeležavaju kao Dan logoraša, kada je 1992. godine kod Nemetina, obavljena najveća razmena zarobljenika.
Toga dana kod Nemetina je razmenjeno 714 ratnih zatvorenika.
Večernji piše da prema zvaničnim podacima HDLKL tokom poslednjeg rata su srpske snage navodno zarobile više od 30.000 hrvatskih boraca, koji su se nalazi na području Srbije i Hrvatske.
Ipak, status zarobljenika u Hrvatskoj dobilo je oko 8.000 osoba.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
