Srbi, negujte svoj jezik

Poznati humanitarni radnik Arno Gujon istakao je u Beču da se srpski jezik mora negovati u dijaspori jer ako Srbi izgube jezik, gube i svoje korene.

Gujon je u okviru edukativne tribine o unapređivanju kulture govora, u organizaciji bečkog odbora SPKD Prosvjeta, naglasio da je savršeno vladanje maternjim jezikom bitno za učenje drugih jezika.

Gujon je u Beč, zajedno sa Slobodanom Roksandićem, masterom komunikologije, doputovao u okviru Karavana kulture govora udruženja Izražajnost.

Roksandić je, obraćajući se prisutnima u prostorijama Udruženja Srba u Austriji, rekao da je „Karavan“ obišao više gradova u otadžbini, a da je Beč prvo mesto u kome se obraćaju Srbima koji žive u dijaspori.

Naveo je da udruženje Izražajnost okuplja stručnjake iz različitih oblasti. Roksandić je publici, u kojoj je bio i Nebojša Rodić, ambasador Srbije, ukazao na značaj roditelja i nastavnika po budući govor dece.

– Kako govore roditelji, govoriće i dete, a nastavnik će uticati na govorne navike – objasnio je on.

Ocenio je da se u medijima danas koristi loš govor i da mladi stiču nove navike na osnovu novih tehnologija, koje utiču na govor.

– Prošlo je vreme kada su glumci, novinari, voditelji bili uzor za govor. To je nekada bilo kada su različite medijske kuće bile te gde ste mogli da slušate i upijate govorne navike – naveo je Roksandić dodajući da je zbog toga „Karavan“ rešio da ponudi dobre primere, a jedan od njih je Arno Gujon.

– Gujon je odličan primer da se velikim radom, ljubavlju prema jednoj naciji može savladati jezik – istakao je Roksandić.

Poznati humanitarac je rekao da su ga često pitali zašto je naučio srpski kad to nije morao.

– Mogao sam da vodim humanitarnu organizaciju na engleskom kao što čine hiljade stranaca koji žive i rade u Srbiji. Mogao sam da se zadovoljim da kažem nekoliko reči na srpskom. Bez znanja srpskog niko vas u Srbiji ne gleda popreko, za razliku od Francuske gde smatramo sramotom ako neko živi duže u našoj zemlji a ne zna francuski. Odlučio sam se pre više od 10 godina da učim srpski koji je jedan od najtežih jezika – naveo je on.

Gujon je kazao da je želeo da razume narod, a ne samo mlade koji znaju engleski.

– Želeo sam da razumem sve ljude, bez obzira na godine, da bih mogao o njima da svedočim. Kako da govorim o jednoj situaciji ako nisam u mogućnosti da je sagledam u potpunosti. I dan-danas me fascinira širina srpskog rečnika, posebno glagola. Možete na srpskom da dočarate neke nijanse, jednim glagolom za šta bi na francuskom bila potrebna čitava rečenica – naglasio je on.

Otvoren novi svet

Gujon je istakao da je srpski jezik bogat i da je jezik pesnika.

– Učestvujem u ovoj akciji jer sam se izborio za svaku reč. Svaku reč koju sada čujete od mene sam negde zapisao, ponovio, naučio. Kad sam naučio srpski i otišao na KiM, otvorio mi se čitav novi svet, iako je sve bilo kao i ranije. Imao sam osećaj kao da sam gledao doskoro crno-beli film, koji je sada postao fim u boji.

Koristimo malo reči

Roksandić je istakao da u svakodnevnoj komunikaciji 75 odsto čini izgovoreno, tako da je usmena komunikacija daleko ispred pisane. Muškarci, kako je preneo statistiku, izgovore dnevno 30.000 reči, a žene 60.000. Takođe je ukazao i na zanimljiv podatak da koristimo u proseku oko 2.000 reči, a da novi rečnici sadrže pola miliona reči, što pokazuje da ne koristimo sve što nam naš jezik nudi.