Turska je ažurirala svoje planove za vanredne situacije u slučaju moguće vojne kampanje protiv Irana predvođene Sjedinjenim Američkim Državama, sa opcijama koje uključuju i ulazak na iransku teritoriju kako bi se sprečio masovni priliv izbeglica.
Pripreme dolaze u trenutku kada je NATO preusmerio svoje operacije vazdušnog nadzora, koje se odvijaju iz Turske ka Iranu.
Napredni E-3A AWACS radarski avioni Alijanse, koji deluju iz centralnoanatolijskog grada Konje, godinama su nadzirali obe zemlje. Međutim, učestalost letova usmerenih ka Iranu značajno je povećana poslednjih sedmica, naveli su izvori koji su zatražili anonimnost zbog osetljivosti bezbednosnog pitanja.
Prema navodima Blumberga, Turska se aktivno priprema za mogući američki napad na Iran, za koji zvaničnici veruju da bi mogao biti osmišljen kako bi se Teheran primorao na ustupke u vezi sa njegovim nuklearnim programom, uz mogućnost šire vojne kampanje ako diplomatija ne uspe. Ankara je, kako navode izvori, pozvala i Vašington i Teheran da ne eskaliraju tenzije.
Amerika rasporedila vojne resurse
Ove pripreme dolaze u vreme kada su Sjedinjene Američke Države rasporedile značajne vojne resurse širom Bliskog istoka, uključujući dva nosača aviona i borbene avione. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da „razmatra“ ograničene napade na Iran, dok američke i iranske diplomate pokušavaju da pregovaraju o novom nuklearnom sporazumu. Tramp je nagovestio da želi da sporazum bude finalizovan do početka marta.
Treća glavna mlazna baza u Konji služi kao NATO-ova prednja operativna baza za AWACS avione još od 1983. godine i jedna je od tri takve baze koje održava Savezna snaga za rano upozoravanje i kontrolu.
Avioni E-3A mogu da otkriju i prate letelice na udaljenosti od stotina kilometara, što ovu bazu čini strateški izuzetno važnim sredstvom za nadzor vazdušnog prostora širom šireg Bliskog istoka, bez napuštanja turskog ili međunarodnog vazdušnog prostora.
Priliv izbeglica
Centralni izvor zabrinutosti Turske je mogućnost masovnog priliva izbeglica, navodi Blumberg. Zvaničnici u Ankari strahuju da bi sukob sa Iranom mogao podstaći velike mase raseljenih ljudi, posebno avganistanskih i pakistanskih državljana koji trenutno borave u Iranu, ka turskoj granici.
Turska već ugošćuje skoro tri miliona sirijskih izbeglica, što je nasleđe građanskog rata u toj zemlji i što je izvršilo ogroman pritisak na javne službe, te postalo osetljivo pitanje u domaćoj politici. Vlasti veruju da bi novi talas dolazaka iz Irana dodatno pojačao pritisak na ekonomiju koja se već suočava sa visokom inflacijom i usporenim rastom.
Granica između Turske i Irana, duga oko 560 kilometara, već dugo je jedan od najaktivnijih koridora neregularnih migracija u regionu, pri čemu avganistanski, pakistanski i iranski državljani redovno pokušavaju prelazak.
Turska je ažurirala svoje planove za vanredne situacije kako bi se pripremila za masovno raseljavanje u slučaju velikog sukoba, rekli su izvori za Blumberg. Opcije se kreću od uspostavljanja izbegličkih kampova blizu granice do ulaska na iransku teritoriju kako bi se sprečio prelazak raseljenih osoba u Tursku, iako bi se ova druga opcija razmatrala samo u slučaju vakuuma vlasti u Teheranu.
Ideja o uspostavljanju tampon-zone na iranskoj strani granice dobija sve veću podršku unutar turske vlade.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
