Sramna poruka iz Nemačke koja bi da sakrije nove monstruozne namere protiv Rusije

Optužbom da Rusija širi „nacističku propagandu“, nemački kancelar Fridrih Merc zapravo želi da zamaskira svoju nameru da od Nemačke remilitarizacijom ponovo napravi ono što je ova zemlja bila u doba vladavine nacista. Uostalom, kako unuk jednog naciste može nekog drugog da optužuje za „nacizam“?

Cilj Fridriha Merca je da od Rusije napravi bauka, kako bi Nemačka dobila izgovor za ponovno naoružavanje i preuzimanje uloge najjače vojne sile u Evropi, ocenjuje politikolog Aleksandar Pavić, komentarišući Mercov govor na kongresu svoje stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Štutgartu.

Podsećamo, Merc je tom prilikom, slaveći svoj reizbor na mestu stranačkog predsednika izjavio da Rusija navodno širi „užasnu nacističku propagandu“ protiv Ukrajinaca i dodao da Evropa mora da „nauči da govori na jeziku sile“, ocenivši da politika umirivanja „ne stvara mir“, već, kako je naveo, podstiče agresora.

Nula kredibiliteta za Merca

Prema Pavićevim rečima, nemački kancelar nema kredibilitet da iznosi optužbe protiv Rusije. Naš sagovornik podseća na to da je nacizam upravo Mercova porodična tradicija – njegov deda po majci, Jozef Pol Sovinji bio je član Hitlerove NSDAP (Nacional-socijalističke partije Nemačke – nacista), gradonačelnik grada Brilona, koji se nacistima pridružio 1933, kada su došli na vlast.

Sam Merc izjavljivao je, u žaru borbe za vlast u rodnom Brilonu da mu je deda „najveći politički uzor“, da bi kasnije negirao da je tako nešto rekao i iznosio nekoliko različitih verzija Sovinjijeve biografije. Tako je, u pokušaju da opere biografiju svog najvećeg političkog uzora, Merc govorio da je Sovinji postao nacista po automatizmu, podseća naš sagovornik.

„Kada je izašlo da se njegov deda potrudio da postane nacista i da je sam aplicirao za članstvo, morao je opet da promeni priču. Ali, Merc je tipičan izdanak posleratnih nemačkih elita koje su na prvom mestu sačuvali Amerikanci, koji su bili nacisti. Bivši nacisti su praktično stvarali Zapadnu Nemačku, a posle toga i njihovi potomci“, ocenjuje Pavić.

U prilog tome ide i činjenica da je, na primer, prvi šef nemačke obaveštajne službe, BND-a, takođe bio nacista, jedan od najvažnijih ljudi u nacističkoj obaveštajnoj službi.

„Nemačka je sazdana na nacizmu koji nikada nije iskorenjen, a sadašnja Nemačka pretvara se u Četvrti rajh u rukavicama. Merc je vrlo jasan – on ide Hitlerovim stopama, da Nemačka bude najjača vojna sila u Evropi, da drugima diktira uslove“, kaže Pavić.

Ukrajinski nacisti kao ustaše u Hrvatskoj

Prema Pavićevim rečima, postojanje nacizma u Ukrajini ne može da se sakrije – o tome svedoči ikonografija ukrajinskih desničara, njihovi marševi pod bakljama, tetovaže koje nose na svojim telima. Na kraju krajeva, i ideologija nekada paravojnih, a sada već vojnih jedinica poput bataljona „Azov“ ili rehabilitacija Stepana Bandere od strane postmajdanskih režima.

Na isti način na koji koristi ukrajinske neonaciste, nemački političari koristili su i neoustaše u Hrvatskoj, početkom raspada SFRJ. Zvanični Berlin, smatra naš sagovornik, i dalje podržava oživljavanje ustaštva. U tom kontekstu, optuživati Rusiju za „nacističku propagandu“ je, prema Pavićevom mišljenju, klasična zamena teza.

„Merc samo želi da viče „drž’te lopova“, a jasno je ko su pravi nacisti“, navodi Pavić.

Povratak u tridesete

Pavić pravi paralelu sa periodom pred napad na Sovjetski Savez, navodeći da je pre toga napadnuta Jugoslavija kako bi se „pacifikovala pozadina istočnog fronta“.
„To je identično, samo se sada koristi drugi rečnik“, smatra on.

Za razliku od Hitlera, koji je, prema njegovim rečima, otvoreno govorio o svojim ambicijama, Merc „uvija sve u oblande kvazi-demokratskog govora“, ali je suština, tvrdi Pavić, ista – rat u Evropi, rat protiv Rusije i pretvaranje Evropske unije u ratnu mašineriju pod dominacijom i kontrolom Nemačke.