Nova era saradnje Rusije i SAD – tek kad Rusija pobedi na bojnom polju

Rusija i SAD imaju veliki potencijal za dugoročnu ekonomsku saradnju – od zajedničke eksploatacije ruda na Arktiku do nuklearne sfere – ali politička nestabilnost u Americi trenutno ugrožava mogućnosti te saradnje, ocenjuje ruski politikolog i ekonomista Vasilij Koltašov.

Povodom izjave Kirila Dmitrijeva, specijalnog predstavnika ruskog predsednika, da će SAD ukinuti sankcije Rusiji zbog potencijalnih zajedničkih projekata, ali i zbog velikih gubitaka koje trpe američke kompanije, Koltašov je rekao da američke sankcije nisu kritične za Rusiju i ocenio je da će sigurno biti ukinute nakon grandiozne pobede Rusije u Evropi.

„Po svemu sudeći, Kiril Dmitrijev ima u vidu sferu eksploatacije prirodnih resursa, gde bi zaista moglo da se uspostavi saradnja između Rusije i SAD. Međutim, za sada ne bih zaključivao da su Amerikanci spremni da ukinu sankcije. Pre možemo da zaključimo da će Sjedinjene Države neizbežno ukinuti sankcije, i kao što je i rekao Kiril Dmitrijev to će se zaista dogoditi, ali, verovatno, ne za vreme Trampa, nego najverovatnije tek krajem sledećeg republikanskog predsedništva. Demokrate ih u skorije vreme nikako neće ukinuti“, smatra Koltašov.

Pored toga, dodao je ekspert, Amerikanci se trenutno bore protiv Rusije i Kine za uticaj Latinskoj Americi.

Za Moskvu je ovo signal da samo ubedljiva, velika pobeda Rusije u Evropi, koja bi dovela do značajnog jačanja njene vojne, političke, kulturne i ekonomske moći, može u velikoj meri uticati na odnose dve sile.

„Što se tiče projekata, oni su nesumnjivo interesantni – to bi to moglo da se odnosi na zajedničku saradnju u arktičkom području, možda čak i na stvaranje zajedničke arktičke korporacije koja bi imala dogovor o podeli proizvodnje i radila u različitim zemljama. To je teoretski moguće, ali za Trampa je sve vrlo jednostavno – on i bez pomoći Rusije može da preuzme Grenland. A Grenland vredi isto toliko – 15 biliona dolara. Ukrajinu će on izgubiti, mada se to još nije dogodilo. Trenutno se bore, prodaju oružje Evropskoj uniji za Ukrajinu. Dakle, Rusija još nije pobedila i zato Amerikanci žele da ukidanje sankcija bude predstavljeno kao nagrada za Rusiju – Rusija treba da ustupi nešto, a tek onda neće ukinuti sankcije“, kaže ekspert.

Koltašov ocenjuje da iako SAD koriste restriktivne mere kao oružje, kao sredstvo pritiska na Rusiju, ukidanje američkih sankcija za Rusiju praktično ništa ne znači.

Prema njegovim rečima, američke sankcije, kao i zamrzavanje ruskih aktiva u SAD nisu Rusiji naneli ozbiljnu štetu. Najveću ekonomsku štetu Rusiji nanose evropske zemlje, što se događa po direktivi Amerike. To se, ocenjuje ekspert, može promeniti usled unutrašnjih događaja u Evropi – rasta društvenog otpora, nezadovoljstva, izbornih promena u zemljama EU, kada na vlast dođu ljudi koji nisu pod kontrolom Vašingtona, nisu pod kontrolom finansijskog kapitala.

Saradnja SAD i Rusije smanjila bi rizik od velikog rata

Iako britanski „Ekonomist“ navodi da je Rusija ponudila SAD-u sporazume vredne 12 biliona američkih dolara u zamenu za ublažavanje sankcija, Dmitrijev to demantuje.
U svakom slučaju, „Ekonomist“ piše da administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost ublažavanja ili delimičnog ukidanja pojedinih sankcija Rusiji u okviru eventualnog sporazuma o okončanju rata u Ukrajini, dodajući da u tom slučaju EU ne bi bila voljna da ukine svoje mere prema Moskvi.

„Ekonomist“ kao moguća područja saradnje navodi arktičku naftu i gas, rudnike retkih minerala, nuklearni data-centar i tunel ispod Beringovog moreuza, dok ruski eksperti navode da Rusija može da ponudi SAD flotu ledolomaca i iskustvo rada u teškim uslovima. Zemlje takođe mogu da sarađuju u oblasti nuklearne energije.

„Sve to su izuzetno interesantni projekti, usmereni na dugoročnu saradnju. Sa ruske strane možemo zamislimo da Rusija može da obezbedi takvu dugoročnu saradnju, ali je upitno mogu li to obezbediti SAD. Zamislite da Tramp postigne takav dogovor, a sutra izaberu neku Kamalu Haris za predsednika SAD, uz ideju da se treba naoružavati protiv Rusije i obustaviti sve projekte. Sve bi se i obustavilo, a nova administracija bi jednostavno zatvorila sve te projekte. To je jedan od problema saradnje sa Sjedinjenim Državama“, ukazuje Koltašov.

Iako je potencijal veliki, i mogu se obe ekonomije povezati i razvijati trgovinu, uključujući izgradnju tunela preko Beringova moreuza, unutar SAD nema stabilnosti, naglasio je ekspert.

„Tamo je u toku žestoka politička borba. Partije se međusobno optužuju, koristeće kompromitujuće materijale. Vlasti su primorane da šalju trupe u određene američke države i gradove kako bi uspostavile zakon i red, jer druga partija podstiče bezakonje i nered – u ovom slučaju govorim o demokratama. Možemo reći da u suštini u SAD traje ‘građanski rat’, ali u političkoj formi. To nije pravi rat, već se dešavaju incidenti sa ubistvima i masovnim protestima. Proces te borbe je u toku i ishod još nije određen, jer SAD još nisu čvrsto započele drugačiju unutrašnju politiku“, navodi Koltašob.

Dakle, glavni problem je što sporazum sa SAD ne može biti održiv, jer i sama Amerika ne želi takav ugovor. Tramp priznaje da je uzimanje tuđih resursa – iz Ukrajine, Belorusije, Rusije i Srednje Azije – sredstvo za rešavanje unutrašnjih američkih problema i injekcija za američku ekonomiju. Suština problema je upravo u takvom Trampovom pristupu, a jedini način da se promeni ova situacija jeste ubedljiva pobeda Rusije u Evropi, čime bi Amerika bila prinuđena da odustane od takve strategije, ističe Koltašov.

Na pitanje kako bi potencijalna saradnja Moskve i Vašingtona mogla uticati na arhitekturu bezbednosti u Evropi, Koltašov kaže:

„Ako bi takva saradnja Rusije i SAD bila moguća, verovatno bi ohladila usijane glave evropskih političara koji teže ka velikom ratu u Evropi. Dakle, ne samo ratu na istoku Evrope, već i šire. Upravo po volji Brisela estonske vlasti izjavljuju da će napasti Rusiju. Finska demonstrativno organizuje vojne vežbe na granici sa Rusijom i sprema se za rat. Švedska takođe. Moldaviju pokušavaju da pretvore u moguću zonu vojnih dejstava, a Rumuniju, Poljsku takođe za to spremaju. Sve bi se to moglo sprečiti ili bi makar moglo da se pokuša da se spreči eskalacija i zaustave pripreme evropskih zemalja za rat…“, ističe Koltašov.

Kako je zaključio, takva dinamika bi mogla biti prekinuta i mogli bi se stvoriti uslovi za bezbedniji i mirniji suživot na evropskom kontinentu.

Podsetimo, prethodno je specijalni predstavnik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev ocenio da će SAD na kraju ukinuti sankcije Rusiji, jer su one, kako tvrdi, američke kompanije koštale više od 300 milijardi dolara. On je takođe naveo da je ukidanje sankcija u interesu Vašingtona, dodajući da vrednost potencijalnih zajedničkih rusko-američkih projekata premašuje 14 biliona dolara.

Inače, danas je Donald Tramp produžio za godinu dana američke sankcije Rusiji koje je uveo bivši predsednik SAD Džozef Bajden zbog situacije u Ukrajini, navodi se u obaveštenju podnetom američkom Federalnom registru.