Nemačka ekonomija tone sve dublje u krizu, a najnoviji podaci Saveznog statističkog zavoda (Destatis) otkrivaju dramatično pogoršanje stanja na tržištu rada. Kako prenosi portal ,,Deutschlandkurier“, pozivajući se na zvanične statistike, samo u prvom kvartalu 2026. godine nestalo je čak 486.000 radnih mesta. Broj zaposlenih pao je na oko 45,6 miliona, što predstavlja pad od 1,1 odsto u odnosu na prethodni kvartal.
Čak i kada se izuzmu sezonski faktori, realan gubitak radnih mesta ostaje ozbiljan, a najteže su pogođene upravo ključne grane nemačke privrede koje su decenijama bile motor evropske ekonomije.
Prema podacima koje prenosi ,,Deutschlandkurier“, industrija je izgubila čak 171.000 radnih mesta, građevinski sektor dodatnih 27.000, dok su trgovina, ugostiteljstvo i uslužne delatnosti takođe zabeležile značajan pad zaposlenosti. Istovremeno, novi poslovi uglavnom nastaju u javnom sektoru – administraciji, zdravstvu i obrazovanju – što dodatno povećava opterećenje poreskih obveznika i produbljuje zavisnost ekonomije od države.
Ovi „horror-brojevi“, kako ih naziva nemački portal, dolaze u trenutku kada se Nemačka već godinama suočava sa posledicama energetske krize, rastućom birokratijom i skupom zelenom tranzicijom koja ozbiljno ugrožava konkurentnost industrije.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da je reč o nastavku dugoročnog procesa deindustrijalizacije. Visoke cene energije, rigidna regulativa Evropske unije i forsiranje ideološki motivisanih klimatskih politika doveli su do toga da mnoge fabrike smanjuju proizvodnju, sele pogone u inostranstvo ili potpuno zatvaraju poslovanje.
Posebno je pogođena automobilska industrija – nekadašnji simbol nemačke ekonomske moći – ali se ozbiljni problemi beleže i u hemijskoj, metalurškoj i mašinskoj industriji. Dok političke elite u Berlinu i Briselu govore o „zelenoj budućnosti“, realnost na terenu izgleda potpuno drugačije: zatvorene fabrike, otkazi i pad životnog standarda za obične radnike.
,,Deutschlandkurier“ ocenjuje da je ovakav scenario bio potpuno predvidiv. Umesto zaštite domaće privrede i industrijske baze, nemačke vlasti poslednjih godina prioritet daju ideološkim projektima, masovnoj migraciji, rastu birokratije i sve većim poreskim opterećenjima. Posledica je, kako upozoravaju kritičari, ubrzano slabljenje ekonomskog modela koji je decenijama bio oslonac čitave Evrope.
Sve više nemačkih kompanija upozorava da više ne mogu da konkurišu tržištima poput SAD ili Azije, gde su energija i poslovni troškovi znatno niži. Istovremeno, investicije odlaze iz zemlje, dok se poverenje privrede u političko rukovodstvo ubrzano urušava.
Posledice su sada vidljive svima – rastuća nezaposlenost, deindustrijalizacija i ekonomski pad koji preti da destabilizuje ne samo Nemačku, već i ostatak Evrope. Zemlja koja je decenijama važila za lokomotivu kontinenta danas sve više postaje upozorenje kako loše političke odluke mogu da uruše čak i najjaču evropsku ekonomiju.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
