Evropa dobila zasluženu lekciju iz Moskve – zbog lažnog Kosova

Evropska unija je na primeru Kosova i Metohije pokazala da nije sposobna da ispoštuje garancije na sporazume kojima je posredovala tako da se ne može od nje očekivati da joj se veruje kada su na meniju globalna politička pitanja, kažu sagovornici Sputnjika.

Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova „isprozivala“ je Prištinu zbog ponašanja prema Srbima na Kosovu i Metohiji i ocenila da Evropska unija, koja je preuzela obavezu da koordiniše diplomatske napore za pronalaženje kosovskog rešenja ili nije sposobna za to, ili nije raspoložena da to radi.

Drugim rečima, Evropska unija je na pitanju Kosova i Metohije „pala na ispitu“ jer jedini spor u svom dvorištu rešava tako što gleda i dopušta a time i pomaže etničko čišćenje jednog naroda, dok bi u isto vreme da rešava svetske procese.

EU ne drži reč

Publicista Igor Ivanović podseća da EU, iako je zvanično garant Briselskog sporazuma, prećutno prelazi preko torture koju Priština vrši nad Srbima na KiM.

„Brisel nije zaustavio torturu nad Srbima na KiM jer nije ni želeo, niti je bilo volje za to. Zaharova je politički mudro EU spočitala i podsetila na to da ne poštuje svoju reč, dogovor ili sporazum. Na taj način je ukazala da EU nema ni snagu ni značaj da bude ugledni deo političkog korpusa posebno ne na globalnom nivou,“ kaže on.

Naš sagovornik smatra da je Briselski sporazum Srbija ispoštovala gotovo u potpunosti, i to kako kaže, možda to bilo i na svoju štetu.

Međutim, i pored toga što obaveze prema Beogradu sadržane u Briselskom sporazum nisu ispunjene, dr Aleksandar Lukić iz Instituta za političke studije smatra da u ovom geopolitičkom trenutku nije dobro da Srbija razmišlja o opciji povlačenja iz njega, zato što se čini da bi i Brisel i ceo Zapad to jedva dočekali.

„Možda bi jedva dočekali da mi takav potez povučemo, a onda bi sledio njihov potez da se ponovo pregovara i da se na neki način govori pre svega o Ohridskom sporazumu koji je daleko nepovoljniji po nas. Dakle, i sama Evropa, odnosno taj Zapad, ta globalistička Evropa, ne poštuje Briselski sporazum u onom delu koji se tiče ZSO, a hoće da pređe na novi sporazum. Naša jedina za sada brana da se ne ide na novi sporazum jeste upravo Briselski sporazum. A svaki sledeći sporazum, ako pregovaramo sa ovom političkom garniturom u Briselu može da bude samo lošiji po nas. Dakle, za sada treba se držati Briselskog sporazuma i insistirati da se on poštuje do kraja,“ smatra Lukić.

Brisel može ali ne želi da sprovede Briselski sporazum

On napominje da teror prištinskih vlasti nad srpskim stanovništvom ima za cilj da se Srbi tiho proteraju za Kosova i Metohije i da se na neki način zaokruži kosovska nezavisnost tako što će jednostavno južna srpska pokrajina ostati bez Srba ili bi taj broj bio minoran.
„Takođe ono što mi treba da radimo jeste da stalno naglašavamo i da insistiramo na revitalizaciji Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je zapravo jedini međunarodni dokument koji bi trebalo da bude obavezujući za sve strane, a opet ne poštuje se sa strane Zapada. EU nije nemoćna toliko da ne može da natera Prištinu da sporazum sprovede u delo, naprotiv, mislim da je to njihova politika. Imaju oni moć da sprovedu Briselski sporazum, ali ne žele da ga sprovedu, jer njima zapravo ne odgovara da se sprovede, posebno u delu koji se tiče ZSO. Dakle, nije u pitanju nemoć, nego je jednostavno njihov politički cilj da se dođe do novog sporazuma, a da se preskoči taj deo sporazuma,“ smatra Lukić.

Zaharova u pravu

Prema Lukićevim rečima, i nedavna poseta nemačkog ministra inostranih poslova, našoj zemlji sa sobom je nosila i zahtev da Srbije primeni Ohridski sporazuma.

„Dakle, nije se pozvao ni na Briselski, a kamoli na Rezoluciju 1244. Ova garantira Evropske unije hoće da se Briselski sporazum stavi van snage a da primenjuje Ohridski sporazum. Na nama je da insistiramo da se primeni Briselski sporazum i da čekamo da se promeni vlast u EU, da dođe ta druga ekipa, kako bi se reklo, AFD u Nemačkoj, Le Penova u Francuskoj itd. sa kojom se onda može razgovarati na sasvim drugim osnovama i sa kojima postoji potencijal da se poštuje ono što je ranije dogovoreno, uključujući pre svega Rezoluciju 1244,“ veruje naš sagovornik.

Lukić daje za pravo Zaharovoj kad je reč o ponašanju Evropske unije prema Srbima na KiM i pravi poređenje između sličnog odnosa koji Brisel ima prema odnosu Kijeva prema ruskojezičnom stanovništvu.

„Isto kao što dozvoljavaju etničko čišćenje Srba na Kosovi i Metohiji, žele i etničko čišćenje Rusa i rusko govorećeg naroda na teritoriji Ukrajine. Ali je Rusija velika brana za to i zbog toga neće postići taj politički cilj,“ navodi on.

Lukić je uveren da će se pre desiti da EU ode sa političke scene nego što će ostvariti svoje ciljeve u Ukrajini.