Novi razgovori Rusije, Ukrajine i SAD održaće se u sredu i četvrtak u Abu Dabiju, objavio je juče ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski.
Dojče vele pokušao je da dobije odgovor na pitanje koliko su ljudi u samoj Ukrajini, uprkos ogromnim patnjama, spremni na ustupke Rusiji?
Sistemsko rusko bombardovanje ukrajinskih gradova i ključne infrastrukture, svakodnevno dvadeset ili više sati bez struje, vode pa čak i bez grejanja i to na -15 Celzijusovih stepeni: sve to mnogi Ukrajinci moraju podnositi tokom ove izuzetno hladne zime.
Pogoršanje raspoloženja, ali bez promene stava
Ankete potvrđuju da se opšte raspoloženje u Ukrajini pogoršava i da se sve više širi iscrpljenost i napetost. To objašnjava Oleksij Antipovič iz Rating Group, ukrajinskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja.
On tumači kako raste udeo onih koji stanje u državi ocenjuju kritično već zbog oštre zime i neprekidnih napada iz Rusije. No to se, kaže, ne može tumačiti promenom političkih stavova, nego promenjenim opštim emocionalnim stanjem ljudi.
Uprkos teškim uslovima Ukrajinci i dalje nisu spremni da popuste zahtevima Kremlja, niti prihvate mir po svaku cenu. „Putinovo granatiranje i hladnoća kao sredstvo pritiska pogoršavaju raspoloženje u društvu. Ali, to ne menja stav prema Vladimiru Putinu, Rusiji i ratu koji Rusija vodi. Ukrajinci ne žele da čine ustupke, ni teritorijalne ni bilo koje druge“, kaže Antipovič za DW.
Ukrajinsko iskustvo sa ruskom agresijom
Andrij Bičenko iz ukrajinskog Razumkov-centra dolazi do sličnog zaključka.
– Veliki deo Ukrajinaca, zbog svežih i dugogodišnjih iskustava, zna da kapitulacija ili potpisivanje nepovoljnog mirovnog sporazuma neće poboljšati stanje. Ukrajincima ne treba objašnjavati ko su Rusi i kako je sve počelo: videli su to sami u regijama Herson, Harkov i Kijev. Javno mnjenje o tome ne menja se bitno. Zato Ukrajinci, uprkos svemu, izdržavaju – objašnjava Bičenko u razgovoru za DW.
Prema anketi Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) sprovedenoj od 9. do 14. januara 2026., velika većina Ukrajinaca (69 posto) i dalje vidi rat kao egzistencijalnu pretnju. Ljudi veruju da Rusija želi „počiniti genocid“ ili „uništiti ukrajinski narod i državnost“. U februaru 2025. taj je udeo iznosio 66 posto. Sedamdeset sedam posto ispitanika smatra da Ukrajina, uprkos ruskom napredovanju, i dalje može pružati otpor.
Postojanost ukrajinskog otpora
– Rezultati pokazuju da Ukrajinci, uprkos svim teškoćama, ostaju postojani i optimistični. Apsolutna većina veruje da Ukrajina ima snage da nastavi da pruža delotvoran otpor. Samo manjina smatra da je ukrajinski otpor bezizgledan – kaže Anton Hruščetski iz KIIS-a za DW.
Stalni ruski napadi, uništena infrastruktura i dugotrajnost rata nisu povećali spremnost Ukrajinaca na kompromise sa Rusijom. To ističe Oleh Sakjan iz ukrajinske Platforme za otpornost i jedinstvo u razgovoru za DW. Naprotiv, iscrpljenost, nakupljeni bes i frustracija pretvaraju se u još snažniji gnev prema agresoru.
Snaga ukrajinskog društva
Jedna od najvećih ruskih grešaka na početku invazije bila je potcenjivanje snage ukrajinskog društva i njegove sposobnosti za samoorganizaciju. Tako smatra vojni stručnjak i bivši savetnik u Ministarstvu odbrane Oleksij Kopitko. Prema njegovom mišljenju Rusija i dalje pogrešno procenjuje raspoloženje Ukrajinaca.
Kopitko ističe da ukrajinsko društvo raspolaže jedinstvenim iskustvom. Uzajamna podrška je nešto samo po sebi razumljivo ne samo u porodicama i bliskim prijateljima. Saradnja među ljudima koji se jedva poznaju ili se uopšte ne poznaju postala je ključni faktor opstanka države.
– Ukrajinci i dalje imaju sklonost da nekom veruju bez zadrške. Biti nitkov smatra se i dalje sramnim. Tako Ukrajina i dalje odoleva svoj strahoti koja je okružuje – kaže Kopitko.
Poverenje u predsednika Zelenskog
Prema istraživanju KIIS-a, 69 posto ljudi ne veruje da će trenutni pregovori dovesti do trajnog mira. Uprkos tome, postoji veliko zanimanje za pregovarački proces.
– Sve nade i poverenje usmereni su pre svega prema Vladimiru Zelenskom – naglašava Oleksij Antipovič, „a ne prema Rusiji, ne prema pregovaračkim grupama i ne prema pojedinim stranim državnicima.“
Stručnjaci ističu da su društvena kohezija i unutrašnje jedinstvo važni faktori za ukrajinsko vođstvo tokom pregovora. „Velika podrška predsedniku daje mu prednost u pregovorima. Ukrajinci već imaju loša iskustva s Minskim sporazumima koji su doveli do još većeg rata. Zato danas dobro razumeju koliko je vredno njihovo jedinstvo“, sažima politolog Sakjan.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
