Oružje koje menja odnos moći

Tajvan je, pišu tamošnji mediji, ukupno naručio čak 110 sistema HIMARS, što znači da bi trebalo da postane drugi najveći operater tog oruđa na svetu iza SAD. Od njih se očekuje da posluže za uništavanje aerodroma i protivvazdušnih polažaja na kineskoj obali i tako, u eventualnom sukobu sa maticom, tajvanskom vazduhoplovstvu daju više prostora za delovanje.

Tajvanski mediji ovih dana donose detalje o monumentalnom programu naoružavanja koji pokušava da realizuje vlada u Tajpeju.

Predsednik Laj Ćingde iz Demokratsko-progresivne partije (DPP), koja Tajvan vidi kao nezavisnu državu, krajem prošle godine je parlamentu predložio donošenje dopunskog vojnog budžeta kojim bi se za potrebe armije do 2033. godine usmerilo dodatnih 40 milijardi američkih dolara, povrh već oko 22 milijarde, koliko to pacifičko ostrvo sa 23 miliona stanovnika sada troši godišnje na odbranu.

S tim u vezi u decembru je objavljen i novi sporazum sa Vašingtonom o kupovini američkog oružja vrednog čak 11,1 milijardu dolara.

Od ranije je poznato da bi sav taj dodatni novac bio utrošen na haubice, ručne bacače protivtenkovskih raketa, oklopna vozila i naročito na bespilotne letelice, vazdušne i pomorske dronove i višecevne bacače raketa HIMARS.

Ovi poslednji su modularna oruđa, te osim šest projektila GMLRS dometa 70 do 150 km, mogu da ispaljuju i po jednu balističku raketu „ATAKAMS“, kalibra 610mm i dosega od oko 300km. U razvoju su i projektili PrSM dometa blizu 500 kilometara.

Sada, međutim, tajvanski mediji donose konkretne detalje o nameni HIMARS-a, prenoseći reči poslanika DPP-a Vang Ting Jua, koji je član parlamentarnog komiteta za odbranu.

Smatra da će opremanje HIMARS-ima kopnenom rodu tajvanske vojske omogućiti da se aktivnije uključi u odbranu ostrva i olakšati posao mornarici i vazduhoplovstvu, pošto je Tajpej za njih nabavio rakete solidnog dometa kojima, u slučaju eventualnog konflikta, može da gađa luke, aerodrome i položaje raketnih snaga Narodnooslobodilačke armije Kine na njenoj teritoriji.

Po njemu, ta sredstva, skupa sa drugim oružjima koje poseduje Tajvan (kao što su domaće balističke rakete dometa oko 1500km), mogla bi da (dejstvom po aerodromima) potru prednost koju Peking ima u vazduhu i „otvore nebo“ za tajvansko vazduhoplovstvo.

Tajvanska glasila pišu da je tamošnja armija u 2022. od SAD kupila 11 oruđa HIMARS, čija je isporuka počela pre šest meseci, i onda u 2024. naručila dodatnih 18, na koje se još uvek čeka.

U sklopu pomenutog divovskog paketa američkog naoružanja od 11 milijardi američkih dolara, koji je definisan upravo u decembru prošle godine, su nova 82 sistema.

Kada sva ta oruđa budu isporučena, Tajvan će imati 111 HIMARS-a i biti drugi najveći operater tih sistema na svetu iza SAD, koje poseduju, smatra se, oko 400 oruđa te vrste.

Još jedan novi detalj je da jedan broj od 420 projektila ATAKAMS koje je Tajvan poručio predstavlja novu varijantu sa povećanim dometom od blizu 500 km.

Po Vangu takva velika nabavka, pokazuje volju Tajvana da se bori sopstvenim snagama, bez prevelikog oslanjanja na saveznike.

Njemu je bilo važno da to naglasi, jer je Trampova administracija u više navrata Tajpeju upućivala kritike da ne čini dovoljno za svoju odbranu, da mora da uveća izdvajanje za vojsku ne samo na pet, već možda i čitavih deset posto BDP-a i da praktično ekonomski eksploatiše Vašington tako što se oslanja na njega za bezbednost a sopstveni novac ulaže u tehnološki razvoj zahvaljujući kojem onda ostvaruje veliki suficit u trgovini sa SAD.

HIMARS proizvodi američka kompanija „Lokid-Martin“, koja ga reklamira kao tehnički najnapredniji artiljerijski sistem na svetu, sa preciznošću od 98 odsto kada su u pitanju projektili GMLRS.

Po informacijama na sajtu proizvođača, najnoviji mušterija kojem je sistem isporučen je bivša sovjetska republika Estonija, dok je u drugoj polovini decembra sa Mađarskom potpisan memorandum o razumevanju o njegovoj prodaji.