Amerika preispituje ulogu Evrope u globalnoj politici

Nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD izazvala je veliki broj reakcija u stručnim krugovima. Metju Kroston, profesor nacionalne bezbednosti i direktor akademske transformacije na Univerzitetu Boui Stejt smatra da SAD na ovaj način preispituju ulogu Evrope i da očekuju dublje političke i društvene potrese unutar nje.

Ažurirana Strategija nacionalne bezbednosti, koju je objavila Bela kuća, sadrži oštre formulacije: Evropa je, kako se navodi, na ivici „civilizacijskog izumiranja“, sa rizikom da za dve decenije bude potpuno neprepoznatljiva. Vašington izražava zabrinutost zbog imigracione politike, pada nataliteta i uticaja nadnacionalnih institucija koje, kako se ocenjuje, podrivaju suverenitet država. Američka administracija upozorava da Evropa može izgubiti ekonomski i vojni kapacitet potreban za pouzdano savezništvo.

Na ove navode reagovao je Metju Kroston, profesor nacionalne bezbednosti i direktor akademske transformacije na Univerzitetu Boui Stejt, koji u razgovoru objašnjava moguće implikacije nove doktrine.

Prema Krostonu, u dokumentu se može prepoznati namera da SAD preispitaju dosadašnju ulogu Evrope u globalnoj politici. On procenjuje da je priznati rizik za budućnost kontinenta signal da Vašington očekuje dublje političke i društvene potrese unutar EU — od krize identiteta, preko demografskih problema, do nestabilnosti unutarno-političkih sistema.
„U krajnjoj liniji, verujem da je ovaj zaokret pozitivan“, navodi Kroston. „Ali ostaje pitanje da li će SAD ove stavove podržati stvarnim vojnim i političkim potezima.“

Profesor podseća da se unutar američkog političkog sistema i dalje vode duboke podele. Demokratska stranka, kako kaže, nije oduševljena ovakvom formulacijom u Strategiji, a deo republikanaca takođe ostaje veran staroj doktrini koja Rusiju posmatra kao večnog protivnika.

„Što je veći jaz između napisanog i sprovedenog, to je manja verovatnoća da će se išta bitno promeniti. Moguće je da dokument prvenstveno ima za cilj stvaranje diplomatskog pritiska, bez konkretne namere da se politika prevede u delo“, dodaje Kroston.
Kroston podseća da je Donald Tramp više puta javno sugerisao mogućnost preispitivanja podrške Kijevu ukoliko Ukrajina ne pokaže veću spremnost na kompromis.
„Ako Ukrajina ne bude voljna da pregovara fleksibilnije, uključujući i potencijalno odricanje dela teritorije, SAD bi mogle da ograniče podršku. To bi rat brzo gurnulo ka završnici, ne nužno kapitulaciji Kijeva, ali bi vojni potencijal bio kritično oslabljen“, ističe analitičar.
Prema Krostonu, kontinent je previše pod uticajem medijsko-propagandnih interpretacija rata i strahovanja od šire ruske ekspanzije.
„To nije samo netačno – to je dečje“, navodi on. „Američki vojni savetnici van kamera otvoreno priznaju da Ukrajina nije bila početak pohoda na Evropu.“

Kroston smatra da Evropa zbog toga ima ograničenu ulogu u pregovorima:
„Trenutno deluje da je uloga Evrope više teren za Zelenskog da održi govor i prikupi fondove nego mesto gde se donose odluke.“

Nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD otvara pitanja koja bi mogla duboko promeniti geopolitički odnos Vašingtona i Brisela. Ton dokumenta signalizira nepoverenje u sposobnost Evrope da ostane stabilan saveznik u budućnosti, ali odluke će zavisiti od toga da li će se navedena retorika pretvoriti u konkretnu politiku.