Merkel o Ukrajini: Oštre kritike iz Poljske, pohvale iz Moskve

Angela Merkel je u jednom intervjuu izjavila da su Poljska i baltičke države blokirale razgovore EU sa Vladimirom Putinom pre rata u Ukrajini. Usledile su oštre kritike iz tih zemalja, dok je podrška stigla iz Moskve.

Iako se oglašava iz političke penzije, mnogi i dalje pažljivo slušaju Angelu Merkel – naročito kada govori o pozadini ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. Merkel, koja je bila kancelarka do decembra 2021, imala je značajan uticaj na evropsku politiku prema Rusiji.

U intervjuu za mađarski medij „Partizan“, Merkel je govorila o periodu pre rata – o tome kako je pandemija korone navodno otežavala kontakte s Vladimirom Putinom i kako je, kao tadašnja kancelarka, u junu 2021. inicirala razgovore EU i Rusije da bi se stabilizovalo krhko primirje između Ukrajine i Rusije.

„Da mi kao Evropska unija direktno razgovaramo s Putinom“, prisetila se Merkel i dodala da neki to nisu podržali. „To su bile pre svega baltičke države, ali i Poljska, jer su se plašile da nećemo imati zajedničku politiku prema Rusiji“, rekla je. Pokušaj, kako je dodala, nije uspeo. „Tada sam napustila dužnost, a onda je počela Putinova agresija“, zaključila je bivša kancelarka.

Oštre kritike iz Poljske i baltičkih država

Izjave Angele Merkel o tim okolnostima izazvale su talas kritika u pomenutim zemljama.

– Nije to samo sporno. To je skandalozno – jer nas u suštini optužuje da smo omogućili invaziju – rekao je Andris Pabriks, letonski ministar odbrane između 2019. i 2022. „Ona izvrće činjenice i ne može da prizna sopstvene greške, koje su nas zapravo mnogo koštale“, rekao je on za DW.

Mateuš Moravjecki, koji je 2021. bio premijer poljske desničarske konzervativne vlade, napisao je na mreži „X“ da je Angela Merkel svojim „nepromišljenim intervjuom dokazala da je među nemačkim političarima koji su naneli najviše štete Evropi u poslednjem veku“.

Kritike na račun izjava bivše nemačke kancelarke stigle su i iz redova sadašnje poljske liberalne vlade. Tvrdnja da neko nije na vreme seo za pregovarački sto s Rusijom je „apsurdna“, jer je Rusija očigledno agresor, ocenila je poljska ministarka za fondove i regionalnu politiku Kataržina Pelčinska-Naleč. „Te reči su danas potpuno neprimerene i idu na ruku ruskoj propagandi“, dodala je.

Podrška iz Rusije

Izjave Angele Merkel izazvale su mnogo pažnje i u Rusiji – tamo su naišle na odobravanje. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je: „Može se zamisliti da je gospođa Merkel zapravo u pravu u tom pogledu.“ Spoljna politika EU je, kaže, „nažalost talac fanatične politike baltičkih država i Varšave“. Ruska Duma saopštila je da Poljska i baltičke države čine sve što mogu da „provociraju“ sukobe.

Prokremaljski politikolog Sergej Markov „proslavio“ je izjavu Angele Merkel objavom na svom Telegram-kanalu. „Merkel zna i razume da se u Evropi trend sukoba s Rusijom pomerio ka želji za mirom s Rusijom“, napisao je Markov.

O čemu se raspravljalo na samitu EU u junu 2021?

Kontroverzni predlog o održavanju samita EU i Rusije bio je tema rasprave na sastanku šefova država i vlada EU u junu 2021. Inicijativa je došla od Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona. U to vreme, samiti EU i Rusije nisu održavani još od 2014, kada je Rusija anektirala Krim i podržala separatiste na istoku Ukrajine.

Početkom 2021. situacija na istoku Ukrajine se pogoršala. Broj kršenja primirja u Donbasu ponovo je rastao, dok je sprovođenje Minskih sporazuma iz 2014. i 2015. već dugo bilo u zastoju.

Istovremeno su obnovljeni kontakti između Zapada i Rusije. Tadašnji američki predsednik Džozef Bajden sastao se sa Vladimirom Putinom na samitu u Švajcarskoj sredinom juna 2021. Ubrzo nakon toga, Putin je u autorskom tekstu za nemački nedeljnik „Cajt“ pozvao na „obnovu sveobuhvatnog partnerstva s Evropom“.

Predlog Merkel i Makrona da se održi samit EU s Putinom dobio je podršku, između ostalih, Italije i Austrije. Međutim, naišao je na oštro protivljenje Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije. Skeptična je bila i Holandija. Tadašnji letonski premijer Krišjanis Kariņš rekao je da treba izbeći utisak „nagrađivanja“ Putina samitom bez prethodnih rešenja za situaciju u istočnoj Ukrajini.

„Severni tok 2“ narušio poverenje u Nemačku

U isto vreme sprovodio se nemačko-ruski projekat koji je bio trn u oku istočnoevropskim članicama EU i samoj Ukrajini – gasovod „Severni tok 2“, koji je trebalo da direktno poveže Rusiju i Nemačku. Početkom juna 2021. Vladimir Putin potvrdio je napredak u izgradnji gasovoda. Poljska i baltičke države insistirale su na „gašenju“ tog projekta.

„Severni tok 2“ trajno je narušio odnose, priseća se Pabriks, tadašnji letonski ministar odbrane: „Upozoravali smo da je ta zavisnost od Rusije geostrateška greška. Istovremeno, Merkel je lično tvrdila da je Severni tok 2 isključivo ekonomsko pitanje i da nema veze s politikom.“

Sa ruskom invazijom na Ukrajinu u februaru 2022, razlike u stavovima unutar EU pale su u drugi plan. „Severni tok“ je trajno oštećen eksplozijama u septembru 2022. Čini se da je to shvatila i Angela Merkel: „Danas više nećemo moći da razjasnimo šta bi se dogodilo da… vremena su se sada promenila“, rekla je ona u intervjuu mađarskom „Partizanu2.