Raste broj zahteva za prigovor savesti uoči donošenja zakona o dobrovoljnom služenju vojnog roka u Nemačkoj. Do kraja juna ove godine stiglo je više od 1.300 zahteva.
Dok nemačka vlada priprema novi zakon o dobrovoljnom služenju vojnog roka, raste broj ljudi koji se raspituju o pravu na prigovor savesti. Savetodavni centri beleže pojačano interesovanje, naročito kada se u medijima pojačano izveštava o vojnom roku i regrutaciji.
„Dobijamo sve više upita, pogotovo kada se u javnosti otvori priča o vojnoj službi“, kaže Mihael Šulce fon Glaser iz Društva za mir – Ujedinjenih protivnika rata (DFGVK).
Posećenost sajta njegove organizacije naglo je skočila prošle nedelje – zabeleženo je gotovo 55.000 poseta, dok ih je u maju bilo oko 24.000.
Prošle nedelje je, naime, nemačka vlada uputila u proceduru novi zakon kojim se predviđa da služenje vojnog roka i dalje ostane dobrovoljno, ali i da se vojska učini privlačnijom mladima. Povratak obaveznog vojnog roka za sada nije na dnevnom redu.
Porast zahteva poslednjih godina
Zahtevi za prigovor savesti rastu već godinama. Protestantska radna grupa za prigovor savesti i mir (EAK) zabeležila je da je prošle godine broj zahteva za savetovanjem porastao za 30 odsto.
Formalne prijave podnose se centrima za karijeru Bundesvera, a zatim ih obrađuje Savezni ured za porodicu i civilno društvo. Do kraja juna ove godine stiglo je 1.363 zahteva, dok ih je tokom cele prošle godine bilo 2.241. U 2023. evidentirano je 1.079, a u 2022. godini 951.
Nova strategija savetovanja
Najnovija inicijativa vlade podstakla je organizacije koje se bave prigovorom savesti da promene svoju strategiju.
„Od prošle nedelje savetujemo svim mladima, a posebno onima rođenim posle 1. januara 2010, da podnesu zahtev za prigovor savesti, jer će oni svakako biti obuhvaćeni novim Zakonom o vojnoj službi“, kaže Šulce fon Glaser.
Ranije se onima koji nisu imali kontakt s vojskom savetovalo da se jednostavno ne prijavljuju, kako ne bi privukli pažnju Bundesvera. Novi propisi, međutim, nalažu da mladići rođeni 2008. i kasnije moraju da popune obavezni upitnik, a od leta 2027. planirana je i regrutacija novih dobrovoljaca – i muškaraca i žena.
Pritisak da se uvede obavezna služba
Iako novi zakon formalno zadržava dobrovoljnu prirodu služenja, on sadrži i mehanizam koji bi omogućio Bundestagu da uvede obavezan vojni rok ako Bundesver ne uspe da prikupi dovoljan broj dobrovoljnih regruta.
Poverenik Bundestaga za vojsku Hening Ote (CDU) već poziva na uvođenje jednogodišnje obavezne službe za sve.
„To ne mora da bude samo vojska. Mladi bi mogli da služe i u hitnim službama, kulturi, sportu ili volonterskom radu“, izjavio je Ote, dodajući da vojsci nedostaje i žena.
On je poručio da će se založiti za obavezu ako proceni da sistem dobrovoljnog služenja ne daje dovoljno rezultata.
Zelena omladina protiv „vojne obaveze na mala vrata“.
Zelena omladina protiv „vojne obaveze na mala vrata“
Udruženja mladih upozoravaju da nisu dovoljno uključena u raspravu o novom zakonu i traže više uticaja u donošenju odluka. Podmladak stranke Zeleni naročito je zabrinut. Oni smatraju da zakon može dovesti do „masovnog regrutovanja“ u predstojećim godinama.
Portparol Zelene omladine Jakob Blazel izjavio je da je reč o „uvođenju vojnog roka na mala vrata“. On je kritikovao nove obaveze koje se stavljaju pred mlade, ističući da su oni i inače spremni na angažman kroz volontiranje.
Umesto toga, Blazel je pozvao da se uloži više novca i otvore dodatna mesta za dobrovoljce u oblastima kao što su pomoć u katastrofama, zaštita klime i jačanje društvene solidarnosti.
„Rusija vodi hibridni rat dezinformacijama i udarima na naše društveno jedinstvo. Zato nam treba više ulaganja u socijalnu koheziju, a ne prisila“, rekao je mladi političar nemačkih Zelenih.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
