Na Zapadu pod sankcijama, u Pekingu među gostima na vojnoj paradi povodom Dana oslobođenja. Kineski predsednik Si Đinping okupiće početkom septembra lidere Rusije, Severne Koreje, Mjanmara, Irana, zemalja koje su pod zapadnim sankcijama.
Vladimir Putin i Kim Džong Un, dvojica međunarodno najizolovanijih lidera, biće 3. septembra u Pekingu na paradi kojom Kina obeležava kraj Drugog svetskog rata i predaju Japana.
U tom društvu naći će se i predsednik Srbije, države kandidatkinje za članstvo u EU, Aleksandar Vučić, koji se poslednjih meseci u zemlji suočava sa masovnim antivladinim protestima.
Osim njega, od država koje su članstvo u EU zacrtali kao svoj strateški pravac, u Kini će biti i premijer Jeremenije Nikol Pašinjan.
Zapadnih lidera gotovo da neće biti među 26 šefova država ili vlada koji putuju u Peking.
Izuzetak je Robert Fico, premijer Slovačke članice Evropske unije (EU), koji je najavio svoj odlazak.
Prema najavama Pekinga, na vojnoj paradi će biti i autoritarni lider Belorusije Aleksandar Lukašenko, kao i njegov kolega iz Azerbejdžana Ilham Alijev.
U Peking, prema tim najavama, stižu i indonežanski predsednik Prabovo Subijanto, predsednik Skupštine Južne Koreje, Vu Von-šik, bivši japanski premijer Jukio Hatojama.
Na prethodnoj paradi bilo više zapadnih zvaničnika
Milan Igrutinović iz beogradskog Instituta za evropske studije primećuje za RSE da je na prethodnoj paradi 2015. u Pekingu bilo više državnika, pre svega zapadnih.
Podseća da se ovogodišnja održava u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu, ekonomskih tenzija između SAD i Kine i „hladnog rata“ između te velike sile, kao i sve lošijih odnosa EU i Kine.
– Sada se ocrtava za Si Đinpinga da se kroz ovu paradu tiho, mada ne i vizuelno tiho, nametne kao nesputani lider jedne grupe zemalja – ocenio je Igrutinović.
Ipak, navodi da to nisu nikakva savezništva u formalnom smislu, pogotovo ne vojna.
– Ali, s obzirom na „glavne zvezde“ nameće se zaključak da je Kina među svim tim zemljama svakako ekonomski najjača, ali i najstabilnija i moguće vojno dominantna – dodao je.
Peking nije okrenuo leđa Moskvi
Vrata mnogih svetskih prestonica, pre svega na Zapadu, zatvorena su za ruskog lidera Vladimira Putina, ali ne i u Pekingu.
Rusija je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na susednu Ukrajinu, koju je pokrenula pre tri godine.
Izuzetak je susret sa Donaldom Trampom na Aljasci 15. avgusta u pokušaju predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pronalaženje rešenja za okončanje rata.
Od početka ruske invazije Peking tvrdi da je neutralan, dok istovremeno kupuje rusku naftu i gas, ključne izvore prihoda za Moskvu, i isporučuje tehnologiju dvostruke namene ruskoj vojsci.
Peking glavni saveznik Pjongjanga
Severnokorejski lider Kim Džong Un, koji retko odlazi u posete inostranstvu, boravio je poslednji put u Pekingu 2019.
Peking je glavni saveznik i trgovinski partner Severne Koreje, a smatra se i važnim diplomatskim faktorom u osetljivim pregovorima o nuklearnom i raketnom programu Pjongjanga.
Severna Koreja je pod sankcijama EU kako bi se primorala da odustane od razvoja nuklearnog oružja i balističkih projektila što se smatra ozbiljnom pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti.
SAD su 28. avgusta uvele Severnoj Koreji novi set sankcija. Ali, američki predsednik Tramp 25. avgusta objavio je da će se sastati sa Kimom Džongom Unom „u nekom trenutku“.
Ne navodeći više detalja, Tramp je rekao da „ima veoma dobar odnos sa Kimom“.
Vučićevo „druženje“ sa političkim pouzdanicima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineski lider Si Đinping intenziviraju saradnju dve države, nazivajući je „čeličnim prijateljstvom“.
Osim ekonomske i političke, Srbija koja je kandidat za članstvo u EU, poslednjih godina intenzivira i vojnu saradnju sa Kinom, što je nailazilo na upozorenja Brisela i Vašingtona.
Tako je u julu u Kini održana prva zajednička vojna vežba specijalnih jedinica Vojski Srbije i Kine.
Pre toga Srbija je počela da nabavlja vojno naoružanje od Kine – bespilotne letilice, ali i raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3. Time je postala prva evropska zemlja koja koristi taj kineski sistem.
Si Đinping je do sada dva puta posetio Srbiju, a Vučić je bio u Kini u više navrata.
Srbiju duže od devet meseci potresaju antivladini protesti započeti zahtevima za suzbijanje korupcije, da bi stigli do zahteva za vanrednim izborima.
Okidač je bila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je u obrušavanju nadstrešnice stradalo 16 ljudi. Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu radile su kineske firme.
Šta Kina želi?
Povodom predstojeće vojne parade pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej naveo je 29. avgusta kao ciljeve pokazivanje čvrste odlučnosti Kine da sledi put mirnog razvoja i snažnu volju da zaštiti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Ali i, kako je rekao, moćnu sposobnost da brani svetski mir.
Očekuje se da će Kina predstaviti svoje najsavremenije naoružanje, uključujući stotine aviona, tenkova i sistema protiv dronova.
– Defile treba da pokaže narastajuću moć kineske vojske i njen tehnološki razvoj, kao i da pokaže simbiozu partije i vojske u vremenu naglih smena kadrova u vojsci – kaže Igrutinović.
BBC je naveo da će to biti prvi put da se nova struktura snaga kineske vojske u potpunosti prikazuje na paradi. Taj medij dodaje da će desetine hiljada vojnika marširati i kroz istorijski Trg Tjenanmen.
Rojters je ocenio da je kineska parada planirana kao glavni prikaz rastuće kineske vojne moći i demonstracija diplomatske solidarnosti između Kine, Rusije i globalnog Juga.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
