Može li Kanada da postane članica EU?

Iako je ideja o članstvu Kanade u Evropskoj uniji u ovom trenutku pravno gotovo nemoguća, ona nosi značajnu simboličku težinu.

Ideja da Kanada postane članica Evropske unije deluje na prvi pogled kao čista politička fantastika, ali nedavni predlog nemačkog zastupnika u Evropskom parlamentu Joakima Štrajta otvorio je raspravu o dubljim geopolitičkim tokovima i promenama koje bi mogle da definišu buduće odnose između Zapadne Evrope i Severne Amerike.

Štrajt, član nemačkog FDP i poslanik u Evropskom parlamentu, predložio je tu ideju kao odgovor na pretnje Donalda Trampa i njegovu sugestiju da bi Kanada trebalo da postane 51. savezna država SAD.

– Kanađani su izgubili poverenje u stabilnost svog južnog suseda. Mi u Evropskoj uniji moramo da ojačamo veze sa partnerima koji dele naše vrednosti – izjavio je Štrajt za nemačke medije.

Pravni i institucionalni okvir

Prema sadašnjim pravilima, članicom EU može postati samo “evropska država” u skladu s Članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji (TEU). Na pitanje može li se Kanada smatrati “evropskom državom”, Štrajt navodi presedane poput Kipra i prekomorskih teritorija Francuske koji su integrisani u EU strukture.

Međutim, kako je izjavila portparolka Evropske komisije Paula Pinjo, “Evropska komisija nije primila nijedan formalni zahtev […] Ugovor jasno govori o državama evropskog kontinenta.”

Profesor evropskog prava Peter Van Elsuvege sa Univerziteta u Gentu navodi da “geografska i kulturna definicija evropskosti nije formalno precizirana, ali se u praksi primenjuje, uzimajući u obzir članstvo u Savetu Evrope i istorijske veze s kontinentom”.

Evropski pravnici takođe podsećaju da bi bilo kakva izmena Ugovora o EU zahtevala jednoglasnu saglasnost svih članica i najverovatnije referendume u nekoliko zemalja.

– Već imamo problem sa zemljama kandidatima iz jugoistočne Evrope. Otvaranje ovakve rasprave sa Kanadom, iako zanimljive, može stvoriti utisak o geopolitičkoj selektivnosti EU – upozorava Van Elsuvege.

Simbolika i mogućnost

Frank Šimelfenig, profesor na ETH u Cirihu, smatra da bi “Kanada nesumnjivo ispunila političke i institucionalne kriterijume za članstvo u EU. Ima stabilne demokratske institucije, vladavinu prava, razvijenu tržišnu ekonomiju i visok stepen zaštite ljudskih prava.”

Žizel Bos sa Univerziteta Mastriht dodaje kako je biti Evropljanin u određenoj meri i stvar identiteta.

– Kanada u kulturnom i političkom smislu pripada evroatlantskom prostoru, što je čini kompatibilnom sa EU.

Ipak, drugi stručnjaci upozoravaju na ozbiljne prepreke. Ian Bond iz londonskog savetodavnog tela „Centar za evropsku reformu“ upozorava da ta inicijativa za sobom povlači nekoliko pitanja.

– Ukoliko bi Kanada postala članica EU, to bi zahtevalo potpuni pravni i institucionalni preokret: od uvođenja carina prema SAD, do usklađivanja zakonodavstva i moguće promene monetarne politike. Uz to, potrebna je jednoglasna saglasnost svih članica Unije i verovatno referendumi u više država.

Analitičar i bivši diplomata Pjer Vemon smatra da bi “prava vrednost ove ideje mogla da bude u njenom simbolizmu i potencijalu za redefinisanje transatlantskih odnosa. Umesto potpunog članstva, trebalo bi razmotriti nove mehanizme strateškog partnerstva.”

Javnost i politički signal

Zanimljivo je da ideja o približavanju EU nije bez podrške među građanima Kanade. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da između 44 i 46 posto Kanađana podržava istraživanje opcije članstva u EU, dok čak 68 posto ima pozitivno mišljenje o EU, nasuprot 34 posto koji pozitivno gledaju na SAD, prema podacima Ipsosa i Angus Rida.

Kanadski online forumi, uključujući Redit, svedoče o podeljenim stavovima. Jedan korisnik piše: “Kanada je više evropska nego što to mnogi misle. Socijalna država, univerzalno zdravstvo, višepartijski sistem – to su evropske vrednosti.”

Drugi komentator dodaje: “Ova ideja je zanimljiva kao simbol, ali u praksi gotovo neizvodiva. Više je realno govoriti o širenju sporazuma kao što je CETA ili uključivanje Kanade u šengensku zonu.”

Politički analitičar Tomas Klajne-Brokhof iz „Nemačkog Maršalovog fonda“ ističe da ovakve ideje ne treba olako odbaciti.

– One nas prisiljavaju da preispitamo osnovne pretpostavke o prostoru, identitetu i suverenitetu u vremenu kada se geopolitika brzo menja.

Ekonomske i političke implikacije

Pristupanje Kanade Evropskoj uniji podrazumevalo bi niz ekonomskih promena:

– usklađivanje sa regulativama EU (REACH, bankarska unija, radni standardi)
– moguće uvođenje evra ili povezivanje sa monetarnom politikom ECB
– potencijalni gubitak preferencijalnog statusa sa SAD
– pristup jedinstvenom tržištu i sloboda kretanja za kanadske građane.

– To bi bio ogroman institucionalni zahvat, verovatno najkompleksniji proces pridruživanja u istoriji EU – ocenjuje Janis Emanuilidis iz „Evropskog centra za politiku“.

Međutim, kako ističe profesorka Bos, u vreme kada SAD pokazuju znake izolacionizma, a Kina agresivno širi svoj uticaj, partnerstvo EU i Kanade dobija stratešku dimenziju.

Alternativni modeli saradnje

S obzirom na kompleksnost punopravnog članstva, brojni stručnjaci sugerišu alternativne puteve:

– produbljivanje trgovinskog sporazuma CETA
– učlanjenje Kanade u šengensku zonu ili Evropski privredni prostor (EEA), po uzoru na Norvešku
– stvaranje specijalnog statusa strateškog partnera, s privilegovanim pristupom institucijama i programima EU.

Profesor geopolitike Majkl Li sa univerziteta „Džons Hopkins“ smatra da je „Kanada idealan kandidat za model specijalnog partnerstva, koji može da posluži kao most između Evrope i Severne Amerike, bez potrebe za punim institucionalnim ujedinjavanjem.”

Iako je ideja o članstvu Kanade u Evropskoj uniji u ovom trenutku pravno gotovo nemoguća, ona nosi značajnu simboličku težinu. Predstavlja politički odgovor na globalne nesigurnosti i promene u transatlantskim odnosima.

– Ova inicijativa je možda utopijska, ali istovremeno poziva na razmišljanje o redefinisanju savezništava i ojačavanju odnosa sa partnerima koji dele vrednosti demokratije, vladavine prava i multilateralizma – zaključuje Štrajt.

U svetu u kojem se političke okolnosti brzo mijenjaju, ponekad i naizgled neostvarive ideje mogu da posluže kao orijentir za nove oblike saradnje i integracija.