Od preuzimanja dužnosti u januaru, američki predsednik Donald Tramp na više nivoa izaziva pravni poredak SAD i neprestano testira njegove granice. Do koje mere Trampovi postupci ugrožavaju američku demokratiju?
Od povratka američkog predsednika Donalda Trampa na funkciju prošla su samo tri meseca. Tri meseca u kojima su Sjedinjene Američke Države ne samo doživele preokrete i potrese na unutrašnjopolitičkom planu, već i meseci u kojima su uzdrmani temelji demokratije, piše DW.
Renomirani vašingtonski Brooking institut identifikovao je „opasne pukotine u stubovima američke demokratije“. Napadi na te stubove postoje na nekoliko nivoa. Neki primeri:
Spor sa univerzitetima
„Harvard je šala, podučava mržnji i glupostima i više ne bi trebalo da prima podsticaje.“ Ovo je Donald Tramp objavio u sredu na svojoj platformi Truth Social. To je poslednja eskalacija spora između američke vlade i elitnih univerziteta u zemlji.
Spor je, kako je navedeno, pokrenula činjenica da Harvard i drugi privatni univerziteti u SAD-u nisu preduzeli dovoljno stroge mere protiv propalestinskih protesta protiv rata u Gazi, čime su, kako se navodi, ugrozili jevrejske studentkinje i studente.
Međutim, spor je već ranije eskalirao – sada se radi o opštoj političkoj orijentaciji elitnih univerziteta, koji se u očima Trampove administracije doživljavaju kao (previše) levo orijentisani. Da bi i dalje bili podržavani sredstvima iz federalnih fondova, trebalo bi da ispituju političke stavove studenata i nastavnika i da vladi stave na raspolaganje podatke o upisu svih studenata.
Međutim, predsednik Univerziteta Harvard, Alan Garber, protivi se tim zahtevima i smatra da su sloboda istraživanja i obrazovni proces u opasnosti. On je izjavio da univerzitet nije spreman da se odrekne svoje nezavisnosti niti svojih ustavom zagarantovanih prava, prenosi DW.
„Nijedna vlada – bez obzira na to koja je stranka na vlasti – ne bi trebalo da diktira šta privatni univerziteti mogu da predaju, koga mogu da prime i zaposle, niti koja područja studija i naučna istraživanja mogu da sprovode.“
Dvostruka igra s pravosuđem
Vladavina prava i poštovanje sudskih odluka jedan su od temelja zapadnih demokratija – ali upravo se to u SAD-u sve češće dovodi u pitanje.
S jedne strane, Trampova administracija već je ignorisala nekoliko sudskih odluka i sprovodila deportacije suprotno tim presudama.
Posebno je poznat slučaj Kilmara Abrega Garsije, koji je greškom deportovan u ozloglašeni zatvor CECOT u El Salvadoru. Vrhovni sud je naložio američkoj vladi da obezbedi da Garsija bude brzo vraćen u SAD. Do sada se, međutim, ništa nije dogodilo, kritikovala je tokom jednog od saslušanja savezna sutkinja Pola Ksinis.
Sudije poput Džejmsa Bozberga, koji se suprotstavljaju Trampovoj administraciji i zaustavljaju planirane deportacije, javno su ocrnjeni kao „ludi levičarski radikali“. Tramp im pak preti postupkom opoziva i zamenom sudijama po sopstvenoj meri.
Istovremeno, on koristi Ministarstvo pravde da bi preduzeo mere protiv svojih kritičara. Tokom prvih nedelja na funkciji, otpustio je ili naredio premeštaj brojnih zaposlenih koji su bili uključeni u istrage vođene protiv njega, prenosi DW.
U februaru je naredio otpuštanje svih saveznih tužilaca koji su ostali iz Bajdenove ere. A za više svojih advokata obezbedio je visoke pozicije u vladi. Jedan od njih sada obavlja funkciju zamenika ministra pravde.
Tramp je takođe pomilovao skoro svih 1.600 osoba osuđenih za napad na Kapitol 6. januara 2021. Na čelo Ministarstva pravde postavio je sebi apsolutno lojalnu Pam Bondi.
Prva ograničenja medijskih sloboda
Trampu je kritičko izveštavanje o njemu dugo bilo trn u oku. „Oni su korumpirani i nelegalni“, rekao je američki predsednik za velike američke emitere kao što su CNN i MSNBC, tokom svog obraćanja u Ministarstvu pravde sredinom marta.
Prebacio im je da „u 97,6 odsto slučajeva“ negativno izveštavaju o njemu i nazvao ih „političkim krilom Demokratske stranke“. Tokom predizborne kampanje pretio je da će nepoželjnim emiterima oduzeti licencu.
Međunarodnim američkim medijima Glas Amerike i Slobodna Evropa i Tramp je potpuno ukinuo finansiranje – sada se nalaze pred gašenjem.
Administracija Donalda Trampa povukla je akreditaciju novinskoj agenciji AP za pristup sali za pres-konferencije u Beloj kući – zato što se AP odbio povinovati Trampovoj želji da Meksički zaliv naziva „Američkim zalivom“.
Kao i mnogo puta ranije, sud je ovu odluku proglasio nevažećom – ali ju je američka vlada ponovo ignorisala; novinarima AP-a i dalje nije omogućen pristup konferencijskoj sali.
Restrukturiranje državnog aparata
Kada je Tramp u svom obraćanju Kongresu izjavio da su „vremena neizabranih birokrata na vlasti“ prošla, izazvao je podrugljiv podsmeh među demokratama.
A upravo je predsednikov savetnik Ilon Mask, koji nikada nije bio demokratski izabran, taj koji od januara ima zadatak da američku administraciju i državne službe učini efikasnijim, smanji nepotrebne izdatke i, usput, ceo državni aparat uskladi s Trampovom političkom linijom.
„Oni ne ulaze u institucije i ministarstva koja su po njihovoj meri. Ulaze samo u javne ustanove s kojima se ne slažu“, kritikovao je još u februaru Daglas Holc-Ikin, bivši direktor Kancelarije za budžet američkog Kongresa.
U poreskim, ekološkim i zdravstvenim službama, kao i u Pentagonu i drugim ministarstvima, došlo je do masovnih otpuštanja. Zaustavljeni su programi raznolikosti i inkluzije, koje su Trampove pristalice smatrale „rasipanjem poreskog novca na levo-progresivne (woke) programe“, ekološki propisi su ublaženi, a izdaci za socijalnu i zdravstvenu zaštitu drastično smanjeni. Razvojna agencija USAID i druge vladine institucije su praktično rasformirane – nasuprot uvreženom pravnom stavu da za takve poteze najpre mora biti konsultovan Kongres SAD.
Pored toga, postoji i sumnja da je agencija DOGE koristila veštačku inteligenciju za špijuniranje državnih službenika. Navodno je u najmanje jednoj saveznoj ustanovi vršen nadzor interne komunikacije – s ciljem da se identifikuju i otpuste zaposleni koji su se negativno i nelojalno izražavali o Trampu. Kritičari ovog pristupa govore čak o „političkom čišćenju“ državnog aparata.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
