Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da se Rusija zalaže za ravnopravnu saradnju na Arktiku, ali da neće dozvoliti zadiranje u njen suverenitet.
– Nećemo dozvoliti zadiranje u suverenitet naše zemlje, pouzdano ćemo štititi naše nacionalne interese…Rusija je najveća arktička sila. Zalagali smo se i nastavljamo da se zalažemo za ravnopravnu saradnju u regionu, uključujući naučna istraživanja, zaštitu biodiverziteta, klimatska pitanja, reagovanje u vanrednim situacijama i, naravno, ekonomski i industrijski razvoj Arktika – rekao je Putin na plenarnoj sednici foruma Arktik: teritorija dijaloga.
On je istakao da je Rusija spremna da radi na Arktiku sa svim državama koje odgovorno pristupaju razvoju planete i „sa svima onima koji, kao i mi, dele odgovornost za stabilnu, održivu budućnost planete, koji su sposobni da donose uravnotežene odluke u decenijama koje dolaze – prenose RIA Novosti.
– Što su naše pozicije čvršće, što su postignuti rezultati značajniji, to ćemo imati više mogućnosti da pokrenemo globalne međunarodne projekte na Arktiku uz učešće prijateljskih država, nama prijateljskih država, a možda i zapadnih država, ako, naravno, pokažu interesovanje za zajednički rad – rekao je Putin i ocenio da će „vreme za ovakve projekte svakako doći“.
Ruski lider je najavio i da će se povećati broj ruskog vojnog osoblja u arktičkoj zoni i da je „severni vektor razvoja suvereni, istorijski izbor Rusije“.
Govoreći o ideji američkog predsednika Donalda Trampa o pripajanju Grenlanda, Putin je ocenio da su to „ozbiljni planovi“.
– Govorimo o ozbiljnim planovima američke strane u vezi sa Grenlandom. Ovi planovi imaju davne, kao što sam upravo pokazao, istorijske korene. I očigledno je da će SAD nastaviti da sistematski unapređuju svoje geostrateške, vojno-političke i ekonomske interese na Arktiku… Ovo samo na prvi pogled može nekoga iznenaditi, a duboko je pogrešno verovati da je to neka vrsta ekstravagantne priče nove američke administracije – rekao je on.
Putin je ocenio da raste značaj Arktika za Rusiju i svet, što dovodi do zaoštravanja geopolitičke borbe za pozicije u ovom regionu.
– Očigledno je da uloga i značaj Arktika raste i za Rusiju i za ceo svet. Ali, nažalost, geološka konkurencija i borba za pozicije u ovom regionu se takođe zaoštravaju – rekao je on.
Putin je upozorio i da će Rusija odgovoriti na učešće Švedske i Finske u aktivnostima NATO-a.
– Naravno, zabrinuti smo samo zbog činjenice da zemlje NATO-a u celini sve više određuju krajnji sever kao poprište mogućih sukoba, uvežbavajući upotrebu trupa u ovim uslovima, uključujući i snage svojih novih regruta, Finske i Švedske, sa kojima, inače, donedavno uopšte nije bilo nikakvih problema. Iz nekog razloga stvaraju ih sopstvenim rukama. Zbog čega? Potpuno je nejasno. Ali, ipak, polazićemo od onoga što jeste, reagovaćemo na sve ovo – upozorio je ruski predsednik.
Istakao je i da Rusija nikada nikome nije pretila na Arktiku, ali da pomno prati situaciju i razvija adekvatnu liniju odgovora.
– Rusija nikada nikome nije pretila na Arktiku , ali mi pažljivo pratimo razvoj situacije, gradimo adekvatnu liniju odgovora, povećavamo borbene sposobnosti oružanih snaga i modernizujemo objekte vojne infrastrukture – rekao je Putin na plenarnoj sednici foruma „Arktik: teritorija dijaloga“.
Putin je tokom radne posete Murmansku dodao i da je Rusija otvorena za međunarodnu saradnju u izgradnji trgovačke flote na Arktiku.
– Moramo priznati da su domaći kapaciteti brodogradnje trenutno nedovoljni za ove namene. U tom pogledu moramo delovati u svim pravcima: nabaviti i naručiti gotova plovila, uspostaviti saradnju sa svetskim proizvođačima i, uopšte, izgraditi ceo sistem ruske brodogradnje na osnovu zadataka sa kojima se suočavamo – rekao je on.
Rusija će, dodao je Putin, nastaviti velika geološka istraživanja u regionu, razvoj vađenja minerala na Arktiku, uključujući i eksploataciju retkih zemnih metala, uz „odžavanje ravnoteže između korišćenja prirodnih resursa i očuvanja prirode“.
Prema njegovim rečima, prethodnih godina mnoge zapadne zemlje su zauzele „kurs ka konfrontaciji“ i prekinule ekonomske, naučne, obrazovne i kulturne kontakte sa Rusijom i ograničile dijalog o očuvanju arktičkih ekosistema.
Odluku o prekidu interakcije u okviru Arktičkog saveta donele su zapadne države, Rusija nije odbila da komunicira u ovom formatu, rekao je Putin.
– Arktički savet je stvoren za saradnju u sferi zaštite životne sredine, za sprečavanje vanrednih situacija izvan Arktičkog kruga i zajedničko reagovanje na njih. Ali i ovaj mehanizam je danas degradiran, a Rusija nije odbila da komunicira u ovom formatu. To je bio izbor naših zapadnih partnera, zapadnih država – rekao je on i dodao da će Rusija sarađivati sa „onima koji to žele“.
Arktički savet, osnovan 1996. godine, je međuvladin forum na visokom nivou koji promoviše saradnju u regionu, posebno u oblasti zaštite životne sredine. Savet uključuje Dansku, Island, Kanadu, Norvešku, Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Finsku i Švedsku.
U martu 2022. godine, zapadne države članice saveta najavile su da će obustaviti učešće u svim aktivnostima udruženja u znak protesta protiv sukoba u Ukrajini.
Međunarodni arktički forum održava se u Murmansku 26. i 27. marta pod motom „Živi na severu!“ Posvećen je 500. godišnjici otkrića Severnog morskog puta.
Forum organizuje Fondacija Roskongres, uz podršku Vlade Rusije, navodi ruska agencija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
