“Politiko”: Trampova invazija na Grenland bila bi najkraći rat na svetu

Godine 1951. SAD su potpisale sporazum sa Danskom kojim su se obavezale da će zaštititi Grenland od napada, ali, 74 godine kasnije, pretnja dolazi upravo iz Amerike.

Ove nedelje, izabrani američki predsednik Donald Tramp izazvao je šok širom Evrope kada je odbio da isključi upotrebu vojne sile za aneksiju Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu, autonomne teritorije od 57.000 ljudi koja je deo Kraljevine Danske.

Tramp, koji je takođe izneo ideju da SAD treba da preuzmu Kanadu i Panamski kanal, dugo već baca oko na Grenland – strateški locirano ostrvo bogato mineralima i naftom.

Iako se ne postavlja pitanje koja bi zemlja pobedila u borbi, Danska bi možda imala veće šanse ako bi se obratila advokatima.

Da li je EU obavezna da brani Grenland?

Kopenhagen bi mogao da ih pita da li je EU na neki način obavezna da brani Grenland; da li može da se pozove na zajedničke odredbe NATO-a o odbrani protiv napada najveće članice Alijanse; i koje su obaveze Vašingtona prema sporazumu iz 1951. godine.

SAD imaju – ubedljivo – najveći odbrambeni budžet na svetu – potrošile su 948 milijardi dolara samo prošle godine. Njene oružane snage imaju 1,3 miliona ljudi – neki od njih su trenutno stacionirani na Grenlandu. Danska je, sa svoje strane, prošle godine potrošila 9,9 milijardi dolara, ima samo 17.000 vojnika, a većinu teške opreme za kopneno ratovanje donirala je Ukrajini.

– Ako bi Tramp ispunio svoju pretnju da će aneksirati Grenland silom, to bi bio najkraći rat na svetu, jer na Grenlandu nema odbrambenog kapaciteta. Amerikanci bi bili glavni – rekao je Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.

Neki brodovi danske obalske straže posećuju jugoistočni Grenland, ali danska štampa je izvestila da softver potreban za gađanje ciljeva nikada nije kupljen i instaliran, dodao je on.

Pram Gad je rekao da je zbunjen Trampovim namerama.

– Je li to bravura? Da li je to diplomatska pretnja između saveznika? Ne znamo baš, ali to će biti modus za naredne četiri godine – kazao je.

Najviši zvaničnici, uključujući danskog ministra spoljnih poslova Larsa Lokea Rasmusena i odlazećeg državnog sekretara Entonija Blinkena, prvobitno su odbacili Trampove komentare.

Međutim, danska premijerka Mete Frederiksen organizovala je u četvrtak sastanak sa partijskim liderima kako bi razgovarali o tom pitanju, dok je Rasmusen odbacio prethodnu nonšalantnu reakciju.

– Mi ovo shvatamo veoma ozbiljno, ali nemamo nikakvu ambiciju da eskaliramo rat reči sa predsednikom koji je na putu ka Beloj kući – rekao je on.

Nemoćan da se odbrani od invazije

Prema paktu iz 1951. godine, SAD su prihvatile zakonsku obavezu odbrane od bilo kakvog napada na ogromno arktičko ostrvo, s obzirom na nesposobnost danskih oružanih snaga da se bore protiv potencijalnog agresora bez pomoći.

– Danska je bila veoma svesna da ne može sama da brani Grenland ni od koga… Ako bi Tramp pokušao da zauzme teritoriju silom, pitanje je: protiv koga bi se Amerikanci borili? Svoje vojske? Oni su već tamo – rekao je Kristijan Sobi Kristensen, viši istraživač u Centru za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu.

SAD su značajno smanjile svoje vojno prisustvo na ostrvu nakon završetka Hladnog rata, ali radarska stanica za rano upozoravanje ostala je u svemirskoj bazi Pitufik na severozapadu Grenlanda.

To je ključna prednost – ona može da uoči svemirske letelice i balističke rakete, uključujući potencijalne nuklearne bojeve glave koje bi eventualno lansirala Moskva.

U međuvremenu, danske oružane snage nisu ni opremljene ni obučene da se odupru američkoj invaziji.

Oni su se „brinuli o svakodnevnijim vojnim aktivnostima u mirnodopskim vremenima“, objasnio je Sobi Kristensen, i redovno raspoređuju pomorske patrolne avione i brodove u vodama Grenlanda.

U decembru prošle godine, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen najavio je novi paket izdataka za odbranu vredan „dvocifreni iznos od milijardu kruna“ za kupovinu dve bespilotne letelice velikog dometa, dve patrole sa psećim zapregama i dva inspekcijska broda.

Novac je takođe bio za zapošljavanja većeg broja ljudi za Arktičku komandu Danske u glavnom gradu Nuku i nadogradnju aerodroma Kangerlusuak kako bi bio pogodan za borbene avione F-35.

Ova odluka došla je usled pritiska koji je tokom svog prvog mandata vršio Tramp, smatra Mark Džejkobson, vanredni profesor na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu.

– Kada je Tramp prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019, to je bio deo američke strategije da se Danska natera da potroši više svog vojnog budžeta na nadzor Grenlanda – rekao je on.

Pero protiv mača

Iako su danske oružane snage mnogo manje od američkih, Kopenhagen je ipak među onim evropskim prestonicama koje su ozbiljno shvatile potrebu za jačanjem odbrane od početka rata u Ukrajini.

Danska je prošle godine potrošila 2,37 odsto svog BDP-a na vojsku – što je iznad cilja NATO-a od dva procenta – i planira dalje povećanje.

Danske vazduhoplovne snage zamenjuju svoju flotu F-16 savremenim borbenim avionima F-35 američke proizvodnje i trenutno traže sisteme za protivvazdušnu odbranu.

Međutim, Danska je takođe značajno iscrpela svoje zalihe oružja, dajući artiljerijske sisteme i tenkove Kijevu, tvrdeći da se, za razliku od Ukrajinaca, Danci ne suočavaju sa direktnom pretnjom od neprijateljske imperijalističke sile.

Bez obzira na to, donirana vojna oprema bi bila od male koristi u odbrani Grenlanda od invazije SAD.

– Jedini način da se deluje tamo je u vazduhu ili na moru. Kopneni rat nema mnogo smisla na Grenlandu – smatra Sobi Kristensen.

Ako bi Kopenhagen pružio otpor, oslanjajući se na pravila i zakone, mogao bi da zatraži pomoć od EU.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao je u sredu da Evropska unija neće dozvoliti otimanje zemlje – ali je nejasno da li će Kopenhagen zaista moći da se osloni na EU za vojnu pomoć.

U slučaju „teorijske” invazije SAD na Grenland, primenjivaće se klauzula EU o uzajamnoj pomoći iz člana 42 (7) Ugovora, rekao je portparol Evropske komisije novinarima ove nedelje.

Međutim, klauzula je „besmislena u svom sadašnjem obliku jer iza nje nema prave vojne sile“, napisao je Danijel Fiot iz Centra za bezbednost, diplomatiju i strategiju pri Briselskoj školi upravljanja.

Takođe je nejasno da li bi Danska, članica osnivač NATO-a, mogla da se pozove na član pet – klauzulu o uzajamnoj pomoći Alijanse – protiv drugog saveznika.

– U suštini biste imali članicu NATO koja anektuje teritoriju druge članice NATO-a. Dakle, to bi bila prilično neistražena teritorija – rekla je Agata Demarais, viši politički saradnik u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Zaključila je:

„Kada razmislite o tome, to nema nikakvog smisla.“