Otpornost režima Bašara al Asada dovedena je u pitanje nakon što je naoružana opozicija preuzela kontrolu nad oko 250 naselja na severu, navodi stručnjak za sirijska pitanja.
Opozicione snage su takođe uspjele da u roku od 24 sata preuzmu kontrolu nad Alepom, drugim po veličini gradom u Siriji, dok su prve linije sirijskog režima padale jedna za drugom.
U svojoj analizi objavljenoj u časopisu „Forin polisi“, Čarls Lister, viši saradnik i direktor programa za Siriju i borbu protiv terorizma i ekstremizma na Institutu za Bliski istok sa sedištem u Vašingtonu, naglasio je da nedavni razvoj događaja u Siriji ne bi trebalo da bude potpuno iznenađenje.
Prema njegovom mišljenju, Asad ne samo da nikad nije istinski pobedio u ratu u svojoj zemlji, nego i njegov režim već dugo slabi i položaj mu je postao krhkiji nego ikad pre.
Pogrešne računice
Sve je to popraćeno padom međunarodnog interesa za tamošnji rat, dok su diplomatski napori usmereni na Siriju gotovo u potpunosti nestali. Vlade su postupno povlačile svoje resurse iz pitanja koja se tiču njihove politike prema Siriji i usmeravale ih na druge globalne izazove, tvrdi autor članka.
Lister u svojoj analizi ističe da su neke arapske vlade preduzele zajedničke korake kako bi započele saradnju sa Asadom od 2023. godine, ”u nastojanju da se njegov status na Bliskom istoku normalizuje”.
Za kreatore politike u SAD, činjenica da su regionalni akteri izgleda preuzeli kontrolu nad sirijskim pitanjem bila je ohrabrujući znak i izvor olakšanja, dodaje autor.
Grupa od deset evropskih zemalja, predvođenih Italijom, udružila je svoje snage kako bi se ponovo stupilo u kontakt sa Asadovim režimom i razgovaralo o načinima za nastavak diplomatskih napora i povratak sirijskih izbeglica u njihovu domovinu.
Svi ovi razvoji događaja bili su zasnovani na pretpostavci da, iako su uslovi u Siriji bili loši, a kriza zamrznuta, Asad ne samo da jača svoj položaj nego ga i konsoliduje. Ta pretpostavka bila je pogrešna, smatra Lister.
Ekonomski kolaps
Prema analizi, sirijska ekonomija je već godinama u stanju rasula, jer je sirijska funta gubila vrednost sve dok 4. decembra jedan dolar nije vredeo otprilike 17.500 sirijskih funti, dok je početkom 2020. godine jedan dolar vredeo 1.150 sirijskih funti.
Iako je ”grljenje” Asadovog režima sa organizovanim kriminalom svake godine donosilo najmanje 2,4 milijarde dolara dobiti od prodaje samo jedne vrste sintetičke droge, ništa od toga nije pomoglo sirijskom narodu. Zapravo, državne subvencije za gorivo i hranu drastično su smanjene poslednjih godina, tvrdi Lister.
I pored toga, “Bašara al Asada nema ko da spasi od bankrota njegove države”. Ruska ekonomija je teško pogođena posledicama rata u Ukrajini, a i iranska ekonomija je u lošem stanju.
Lister u svojoj analizi navodi da situacija nije nužno trebalo da budde takva. Da je Asad konstruktivno sarađivao sa vladama u regionu koje su normalizovale svoje odnose sa Sirijom 2023. godine i da je prihvatio spremnost Turske za normalizaciju odnosa ranije ove godine, Sirija bi danas bila u puno drugačijoj situaciji.
Nastavio je da su Sirijci, nakon što su shvatili da nema svetla na kraju tunela, počeli da izlaze na ulice i traže svrgavanje Bašara al Asada.
Istakao je da su borci naoružane opozicije, koji su se “pomirili” sa Damaskom u skladu sa dogovorom postignutim pre šest godina, pre nekoliko meseci ponovno počeli da izazivaju vojsku režima i ostvaruju pobede.
„Najveća narko država u svetu“
Imajući u vidu ekonomski kolaps kojem svedoči Sirija, organizovani kriminal, kao i proizvodnja i trgovina drogom na industrijskom nivou prodrli su u srž Asadovih bezbednosnih službi, napominje Lister. Ističe da je Asadov režim sada možda ”najveća narko država u svetu, specijalizovana za proizvodnju amfetamina poznatog kao captagon”.
Autor otkriva da trgovinu drogom vodi elitna 4. divizija u Siriji (kojom komanduje Maher, brat Bašara al Asada), ali da se njena mreža proširila u skoro svaki kutak sirijske vojske i milicija koje su joj odane. Na taj način su organizovani kriminal i ratne vođe rasturili i ono malo kohezije koja je preostala unutar sirijske bezbednosne države.
Zaključio je da je režimski vojni aparat poslednjih godina stagnirao u svim aspektima, propadajući iznutra i fragmentirajući se spolja. Štaviše, može se reći da su milicije lojalne Asadu postale vojno jače od same vojske.
Nasuprot tome, nastavlja Lister, Hajat Tahrir el Šam (HTS) i druge naoružane opozicione grupe intenzivno su radile na jačanju svojih kapaciteta od 2020. godine. Konkretno, HTS je osnovao potpuno nove jedinice koje su, moglo bi se reći, poslednjih dana promenile pravila igre na bojnom polju.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
