Ključni izbori: Dve zemlje odlučuju o budućnosti u EU

Građani na ključnim izborima u Gruziji i Moldaviji odlučuju koji će biti njihov budući put u Evropu.

Obe zemlje osećaju senku rata u Ukrajini i obe su bivše sovjetske republike.

Dok je moldavska proevropska predsednica Maja Sandu favoritkinja za pobedu, a zemlja je već počela pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, Gruzija je optužena za „nazadovanje demokratije“ i udaljavanje od Evrope, preneo je BBC.

Moldavci danas izlaze na birališta na referendum o definisanju moldavskog puta do članstva u EU u ustavu zemlje, kao i na predsedničke izbore.

Glas „da“ bi konsolidovao status Moldavije kao prozapadnjačke zemlje usmerene ka EU. On takođe znači da se Moldavija uputila na dugo putovanje demokratskih i sudskih reformi koje bi osigurale da se pridržava standarda EU.

Moldavija ima nešto više od 2,5 miliona stanovnika, dok 1,2 miliona Moldavaca živi u inostranstvu.

Aktuelna predsednica Moldavije je Maja Sandu, 52-godišnja osnivačica liberalne Partije akcije i solidarnosti, koja je na vlast došla 2020. godine i proevropski je orijentisana.

Ona se sučeljava sa Aleksandrom Stojanoglom, bivšim javnim tužiocem Moldavije, koji je iznenadio mnoge kad je u julu najavio da će se kandidovati za predsednika. Njega podržava proruska Partija socijalista, čiji je lider bivši predsednik i popularna opoziciona ličnost Igor Dodon.

Ima još nekoliko drugih kandidata, od kojih je većina proruski orijentisana. Ako nijedan kandidat ne bude osvojio više od 50 odsto glasova, 3. novembra će biti održan drugi krug predsedničkih izbora.

Iako bi Sandu trebalo ubedljivo da pobedi u oba kruga, parlamentarni izbori u julu iduće godine deluju manje pozitivno po njenu stranku, koja će možda morati da sarađuje sa manje izričito proevropski orijentisanim snagama ako bude želela vlast.

Jedna figura se u ogromnoj meri nadvija nad ovim izborima, iako nije kandidat, a to je Ilan Šor, biznismen i političar. Njegova partija Šor zabranjena je u Moldaviji prošle godine posle optužbi da je sarađivala sa Rusijom na podrivanju bezbednosti Moldavije i njenog ustavnog poretka.

Šor je pobjegao u Izrael 2019. godine nakon što je osuđen za prevaru i pranje novca, a odnedavno živi u Rusiji. On ne krije kome je lojalan. U septembru je nudio novac da bi ubedio što više ljudi da glasaju „ne“ ili da apstiniraju na referendumu za EU.

Proevropske snage u Moldaviji odavno upozoravaju na rusko uplitanje u izbore i referendum. Kremlj tvrdi da se on „ne meša u tuđe poslove“ i optužio je moldavske vlasti da „uskraćuju mnogim građanima pravo da kažu kako podržavaju dobre odnose sa Rusijom.“

Ulozi su veliki i za Gruzijce koji glasaju na parlamentarnim izborima u subotu.

Ova zemlja sa 3,7 miliona stanovnika postala je duboko polarizovana – sa vladajućom strankom Gruzijski san optuženom da je razgradila građansko društvo i usvojila zakone ruskog tipa.

Opozicione stranke i gruzijska prozapadnjačka predsednica predstavljaju ovo glasanje kao izbor između Evrope i Rusije – što je etiketa koju Gruzijski san kategorički odbacuje.

Gruzijci su u decembru prošle godine slavili što je EU odobrila njihovoj zemlji status kandidata, sa anketama koje sugerišu podršku od najmanje 80 odsto Gruzijaca. Već na leto EU je zamrzla taj proces zbog usvajanja zakona o stranim uticajima ruskog tipa koje je izvelo desetine hiljada demonstranata na ulice glavnog grada Tbilisija.

Zakon zahteva od medija i nevladinih organizacija koji se finansiraju iz inostranstva da se registruju kao neko ko radi u interesu stranih sila. U međuvremenu je Gruzijski san takođe izglasao zakon koji ograničava prava LGBT zajednice.

EU i SAD su izdale upozorenja protiv udaljavanja od demokratije. Ambasador Evropske unije u Tbilisiju upozorio je da bi EU mogla privremeno da suspenduje bezvizni režim za Gruziju ako izbori ne budu proglašeni slobodnim i fer.

Rusija je optužila Zapad da otvoreno pokušava da izvrši pritisak na Gruziju, negirajući da je Kremlj pokušao isto. Ali, Gruzijski san uporno tvrdi da se on i dalje nalazi suvereno na putu ka pridruživanju EU.

Premijer obećava resetovanje odnosa sa Zapadom i članstvo u EU do 2030. godine, kao i produbljivanje saradnje sa NATO. Ova stranka je na vlasti od 2012, a ako Gruzijski san pobedi na četvrtim uzastopnim izborima, osnivač stranke Bidzina Ivanišvili, milijarder koji se obogatio u Rusiji, obećao je da će zabraniti opozicione grupacije.

Da bi stranka to postigla, treba joj je tročetvrtinska većina u parlamentu koji broji 150 poslaničkih mesta da bi mogla da promeni ustav.

Opozicija je daleko od ujedinjene, tako da, iako je popularnost Gruzijskog sna opala, on i dalje vodi u anketama. Četiri opozicione grupacije imaju šansu da obezbede pet odsto glasova neophodnih za ulazak u parlament.