CNN: Šta se krije iza Putinove spremnosti na primirje u Ukrajini?

Petina Ukrajine za mir u istočnoj Evropi, stoji u ponudi ruskog predsednika Vladimira Putina posle više od dve godine rata. Iznenadni mig iz Moskve da je vreme za povratak za pregovarački sto iznenadio je i otvorio nekoliko pitanja. Zašto Putin predlaže pregovore u periodu vojnog uspeha i koja je njegova računica?

U petak je iznenadila vest da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman da prekine rat u Ukrajini i započne mirovne pregovore. Izjave su za agenciju Rojters najpre potvrdila četiri ruska izvora, a dan kasnije, Putin je svoj stav javno izneo i za vreme posete Belorusiji. Pritom je istakao kako ne namerava da pregovara o povratku ukrajinskih teritorija koje su sada pod ruskom okupacijom i čine otprilike jednu petinu cele Ukrajine.

Predstavljena ideja o prekidu vatre u istočnoj Evropi značila bi da Rusija ne bi postigla svoj cilj okupacije celog regiona Donjeck, a ujedno bi potisnula izjave državnog vrha Ukrajine da neće Rusiji prepustiti niti jedan pedalj teritorije.

Kako se ističe u analizi CNN, Putinovu ponudu treba posmatrati sa dosta opreza, posebno imajući u vidu dosadašnja iskustva Ukrajine i Zapada sa ruskom diplomatijom.

Treba obratiti pažnju i na kontekst Putinovih izjava o mogućnosti primirja. Učinio je to tokom poseta beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku, koji se dogodio tokom zajedničkih rusko-beloruskih vežbi sa taktičkim nuklearnim oružjem. Putin je govorio o miru u Belorusiji, a okolnosti njegove izjave odavale su sve, samo ne miroljubiv utisak.

Najavljujući spremnost na mirovne pregovore, Putin je doveo u pitanje i legitimitet ukrajinskog predsednika Vldimira Zelenskog. Iz Kremlja su već stizale slične izjave nakon što su predsednički izbori u Kijevu odloženi zbog rata.

Istovremeno su se pojavili nepotvrđeni izveštaji da je privatni avion bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča sleteo u Belorusiju. Janukovič, koji se smatra proruskim čovekom, pobegao je iz Ukrajine 2014. posle nasilnih protesta i pucnjave na demonstrante.

Zašto Putin baš sada govori o miru?

Sama mogućnost Janukovičeve prisutnosti na susretu Putina i Lukašenka podstakla je nagađanja da se Kremlj ponovo nada povratku svoje marionete u Ukrajinu. Manje brutalan cilj Rusije mogao bi da bude ustoličenje predsednika lojalnog Rusiji u Kijevu, koji bi zaustavio put zemlje prema Evropskoj uniji i NATO-u. Takav bi potez, s obzirom na bes ukrajinskog stanovništva, najverovatnije zahtevao čvrstu ruku ruskih okupacionih snaga.

Zašto ruski predsednik govori o miru u trenutku kada ruska vojska beleži najveće uspehe na frontu? Diplomatija je za Rusiju uvek bila ratno oružje. Razgovarala je o miru u Siriji 2015. dok su ruski borbeni avioni bombardovali civile u područjima pod kontrolom pobunjenika.

Iste godine pregovarala je o miru s Ukrajinom, dok su plaćenici i separatisti koje podržava Kremlj bili u punoj ofanzivi na strateški grad Debaljcevo. Nepoverenje u rusku iskrenost u pregovorima zato nije cinično, već praktična nužnost. Iskustvo pokazuje da Moskva smatra da se isplati pregovarati ako neočekivano postigne povoljan ishod bez nasilja ili protivniku ponudi razlog da prestane s borbom.

Postoje još dva razloga za ovakav potez Rusije. Ukrajina i njeni saveznici planiraju mirovni sastanak u Švajcarskoj u junu na kojem će raspravljati o mirovnom sporazumu bez Rusije, što bi ukrajinsko vođstvo bilo spremno da prihvati.

Zelenski je izrazio nadu da će doći i Kina koja je inače ruski saveznik, ali ne podržava u potpunosti rat u Ukrajini. Putinove izjave o spremnosti za mir mogle bi da odvrate Peking od učestvovanja, a ukrajinski ministar spoljih poslova Dmitro Kuleba već ga je u petak optužio za pokušaj sabotiranja sastanka.

Iluzorna pozadina da je mir iza ugla

Drugi razlog zašto je Putin upravo sada izrazio spremnost na mir je poruka koju želi da pošalje Zapadu. Pokušava da sugeriše evropskim populistima i Trampovim republikancima da postoji jednostavan dogovor koji bi zamrznuo borbe na frontovima na kojima Ukrajina ima značajne gubitke. Vojna podrška Kijevu je skupa i sve nepopularnija.

Putin sada vidi trenutak izborne slabosti u SAD i drugim evropskim zemljama, na šta je odgovorio nejasnim nagoveštajem da je možda vreme za diplomatiju. Verovatno će pronaći podršku među onima koji se nadaju da će rat u Ukrajini jednostavno nestati i onima koji su nesvesni egzistencijalne pretnje pobedničke i hipermilitarizovane Rusije istočnim članicama NATO-a.

Putinov nagoveštaj treba gledati kroz prizmu dubokog cinizma dosadašnjih diplomatskih akcija u Siriji i Ukrajini. Moskva ih je koristila za žestoko postizanje istih vojnih ciljeva, ali uz iluzornu pozadinu da bi mir mogao da bude iza ugla, zaključuje u analizi CNN.