Stručnjaci su složni da je ogorčenost Vladimira Zelenskog zbog slabe zapadne podrške logična, ali i da Zapad treba jasno da odluči šta želi u ukrajinskom ratu.
„Pitao sam (američke zvaničnike) da nam dopuste da napadnemo Ruse koji se okupljaju blizu granice i spremaju se da nas napadnu. Gledamo kako se skuplja vojska koja sutra može da nas napadne, a ne možemo da uradimo ništa“.
Ovim rečima je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, čije trupe gube tlo u borbi sa trenutno nadmoćnijim ruskim snagama, uputio apel Zapadu (čitaj: SAD-u) za veću podršku Kijevu u nastojanju da vrati ravnotežu na ukrajinskom ratištu. Uzalud.
SAD i dalje ne dopuštaju da se njihovo oružje koristi za napade na teritoriju Rusije, strahujući od ruskog odgovora. I dok se iz Rusije šalju artiljerijske kanonade na Ukrajinu, Kijev ne sme da odgovori dok ne dobije dopuštenje Vašingtona. A dopuštenja nema.
– SAD bi trebalo da odluče da li žele da Ukrajina pobedi ili ne. Ako žele, onda nam treba dati odgovarajući podršku. A ako ne, onda bi trebalo ponuditi alternativu – nastavio je Zelenski u izjavi za AFP, uz zanimljivu opasku: „U besmislenoj smo situaciji u kojoj se Zapad plaši da Rusija ne izgubi. Ali isto tako, ne želi da Ukrajina izgubi“.
„Ne mogu pobediti obe strane“
Tvrdnje Zelenskog dolazi u trenucima kada ruske snage postepeno napreduju na istoku Ukrajine i svakodnevno je i nemilosrdno zasipaju razornim projektilima, u preokretu situacije kakva je vladala prošle jeseni, kada je Kijev pomalo vraćao nasilno oduzete teritorije, uz mnogo veću podršku Zapada.
Novi razvoj događaja ne sluti nimalo dobro za Kijev. Obećanja o podršci u oružju i municiji se ređaju, ali bez adekvatne isporuke, dok pojedine vrste oružja koje bi mogle da pomognu Ukrajincima i dalje ostaju nedostupne, iz straha Zapada da će to predstavljati eskalaciju. Za to vreme Ukrajina posustaje.
Koliko su reči Zelenskog na mestu? Da li je Zapad, predvođen Amerikom, u jeku krvavog rata u Gazi i tenzija sa Kinom, potisnuo ukrajinsko pitanje u drugi plan, bez obzira na činjenicu da Rusija napreduje ili iza toga stoji nešto drugo – da SAD ne žele da bilo koja strana izgubi rat?
– Nažalost, uglavnom se slažem s kritikom predsednika Zelenskog o pomoći Zapada ukrajinskim ratnim naporima – komentarisao je za Al Džaziru američki stručnjak Kurt Basuener iz Centra za demokratizaciju politike (DPC).
– Postoje mnogi faktori koji utiču na problem – trajanje rata, količina materijala potrebna za borbu i zaokupljenost zapadne javnosti drugim pitanjima u trećoj godini od početka invazije punog obima. No, njegova poenta ide dublje: radi se o doslednom ograničenju upotrebe oružanih sistema koje smo isporučili, kao i onih koje nismo, zbog straha od eskalacije sukoba sa Rusijom – navodi Basuener.
Tako su, na primer, moćni nemački krstareći projektili „Taurus“ i razni američki sistemi, pa i avioni, koji bi možda predstavljali prevagu u ratu, i dalje nedostupni Ukrajini, što ide u prilog Basuenerovoj tvrdnji da se SAD plaše nove eskalacije u trenutku kada ona nije potrebna Sjedinjenim Državama.
Tu je, zatim, i primer šestomesečnog odlaganja u odobrenju američkog Kongresa za najnoviji paket podrške zbog straha Republikanske stranke da će naljutiti Donalda Trampa i defakto, primer delovanja SAD i drugih zapadnih sila u presretanju iranskih projektila i bespilotnih letelica ispaljenih na Izrael. To, recimo, nije učinjeno sa ruskim projektilima i dronovima, iako ih je NATO, kako je rekao Zelenski, mogao oboriti i sa teritorije neke od svoje članice, a ne sa ukrajinskog tla.
„Zapad ne želi poniženje Putina“
Dr H. A. Helijer, viši saradnik na Međunarodnim bezbednosnim studijama na Institutu za odbrambene i bezbednosne studije iz Londona, podvlači još jednu tezu o kojoj se često pričalo – da Zapad ne želi poniženje Putina, što dovodi u vezu sa trenutno ne baš jasnom politikom Zapada predvođenog SAD prema ukrajinskom ratu.
Kako govori, Zapad bi najviše voleo da Ukrajina pobedi, ali i da Putin ne izgubi, što je, naravno nemoguće.
– Malo je teško okarakterisati ceo Zapad, ali svakako se ima šta reći o komentarima predsednika Zelenskog. S jedne strane, zaista postoji široka podrška Ukrajini da dobije svoj rat protiv ruske invazije i sigurno postoji sklonost i želja da se to desi. Ali, naravno, odgovarajuća istina je da ako Ukrajina pobedi – Rusija gubi. Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, nije se desilo obrnuto, tako da ovde ne možete imati „win-win“ situaciju, gde obe strane „pobeđuju“. Ako Ukrajina pobedi, onda Rusija izlazi sa ukrajinske teritorije; ako Rusija izađe sa ukrajinske teritorije, onda gubi. Jednostavno je tako – kaže Helijer.
– Ipak, u isto vreme, postoji zabrinutost u mnogim zapadnim krugovima da Putin ne bi trebalo da bude ponižen, kao i zabrinutost oko toga šta će se dogoditi ako Rusija izgubi rat, delom zbog onoga što bi se moglo dogoditi unutar Rusije, a takođe i zbog onoga što bi moglo da se dogodi u smislu ruskih poteza drugde. Problem je što je to Putinov izbor, a on je postavio stvari tako da ne postoji „win-win“ i insistirao je na tome – zaključuje stručnjak.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
