Bivši vrhovni komandant NATO Džejms Stavridis sugerisao je da bi članice Alijanse trebale da „neutrališu“ najzapadniju rusku eksklavu Kalinjingrad ako Moskva ozbiljno ugrozi bezbednost baltičkih država.
Stavridis je u tekstu za novinsku agenciju „Blumberg“ naveo da je Kalinjingrad poslednja preostala smetnja koja sprečava da se Baltičko more pretvori u „NATO jezero“.
„Pogled na kartu pokazuje da je to u velikoj meri, ali ne i potpuno, tačno – obala ima nekoliko delova ruske teritorije. Ostatak priobalnog primorja je u rukama Alijanse – Švedska, Finska, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Nemačka i Danska“, napisao je Stavridis, penzionisani admiral američke mornarice i bivši vrhovni komandant NATO.
„NATO bi trebalo da izvrši pritisak na maleni Kalinjingrad, koji deluje kao geografski klin između baltičkih država Alijanse – Estonije, Letonije i Litvanije – i ostatka Severnoatlantskog saveza“, napisao je Stavridis.
On je dodao da će u slučaju rata Kalinjingrad morati da bude neutralisan kako ruske kopnene snage, koje verovatno deluju kroz Belorusiju, ne bi mogle da preuzmu kontrolu nad koridorom Suvalki, koji je od ključnog značaja.
Koridor Suvalki je uski pojas zemlje između Belorusije i Kalinjingrada koji se proteže duž granice Litvanije i Poljske. Nakon početka sukoba u Ukrajini, baltičke članice NATO su ograničile kopneni saobraćaj između ruskog kopna i Kalinjingrada u okviru embarga EU.
Međutim, one nisu uvele potpunu blokadu, jer mnogi smatraju da bi se prekid pristupa Rusije njenoj sopstvenoj teritoriji, u izvesnoj meri, mogao smatrati razlogom za objavu rata.
Poljska i Litvanija su nedavno izvele vojne vežbe u toj strateški važnij oblasti, a zapadni mediji i zvaničnici spekulišu da bi Rusija mogla da gađa tu teritoriju u slučaju sukoba velikih razmera.
Rusija je u više navrata negirala da ima bilo kakve planove da napadne NATO, a ruski predsednik Vladimir Putin je naglasio da Moskva „nema geopolitički, ekonomski niti vojni interes“ da to učini.
Kalinjingrad, nekada Kenigsberg, pripadao je Nemačkoj do kraja Drugog svetskog rata, kada je predat Sovjetskom Savezu, prema Potsdamskom sporazumu. Ta eksklava ostala je u sastavu Rusije posle raspada SSSR i, nakon nekoliko uzastopnih talasa širenja NATO, našla se potpuno okružena članicama bloka.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
