Borelj: “Ne, vreme ne ide na ruku Rusiji”

Žosep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije, u svom blogu pod nazivom “ Ne, vreme ne ide na ruku Rusiji“ istakao je da tvrdnje ruske vlasti da zapadne sankcije neće ozbiljno ugroziti privredu Rusije i da im vreme ide na ruku nemaju uporište u stvarnosti.

Kako je naveo, sankcije Evropske unije su već značajno oslabile rusku privredu.

„U suočavanju sa ruskom agresijom protiv Ukrajine, Evropska unija je od početka rata jednoglasno usvojila 13 paketa sankcija, što je, do sada, najambiciozniji pokušaj sankcionisanja. Sankcije su detaljno koordinirane s brojnim saveznicima. Međutim, u poslednje vreme često se čuje da bi ove nezapamćene sankcije mogle biti nedelotvorne. Takvi stavovi su postali izraženiji nakon što su ruske vlasti objavile rast BDP-a od 3,6% u 2023. godini“, naveo je Borelj dodajući da je cilj sankcija da se srednjoročno oslabi sposobnost Rusije da finansira svoje ratne poduhvate što sada počinje da se dešava.

Kako je dodao, u autokratskom sistemu poput ruskog, ekonomski podaci su jednako upitni kao i rezultati prošlih predsedničkih izbora.

„Povećanjem budžeta za odbranu za 70 odsto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, Rusija je oko 30 odsto svog budžeta i šest odsto svog BDP-a zvanično usmerila na nacionalnu odbranu, pri čemu su značajna sredstva predviđena i za neimenovane izdatke. Izdaci za vojne i bezbednosne potrebe vratili su se na nivoe iz vremena Sovjetskog Saveza“, navodi Borelj.

Preusmeravanje resursa ka ratnoj ekonomiji, prema rečima Borelja, znači znatno manja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, puteve, civilnu infrastrukturu, energetiku, a kako piše, ovakva promena već negativno utiče na živote mnogih građana Rusije.

„Sankcije koje smo uveli već pogađaju rusku privredu. Prihodi koje ruska privreda ostvaruje od izvoza fosilnih goriva su prepolovljeni od proleća 2022. godine zahvaljujući evropskom embargu na ugalj i naftu, kao i ograničenju cena koje je G7 postavio za izvoz nafte. Naša namera nikad nije bila da onemogućimo Rusiji izvoz fosilnih goriva, što bi dovelo do velike krize na globalnim energetskim tržištima. Cilj je bio značajno umanjiti ruski profit od izvoza, što smo i postigli. To potvrđuju trgovinski podaci. Naime, Rusija, kao veliki izvoznik fosilnih goriva, tradicionalno ima veliki spoljnotrgovinski suficit. Međutim, u poslednje dve godine, taj suficit je smanjen gotovo na nulu“, navodi se u blogu visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove i bezbedrnosnu politiku i potpredsednika Evropske komisije.

Kako piše Borelj, tokom 2022. godine zabeležen je nagli rast inflacije, dok je u prvoj polovini 2023. godine, inflacija značajno opala, ali je od sredine godine ponovo počela da raste.

Dodao je da je od proleća 2022. godine i vrednost rublje u stalnom opadanju.

„U pokušaju da obuzda pad nacionalne valute i spreči rast inflacije, Centralna banka Rusije je morala drastično da poveća kratkoročne kamatne stope, koje su sada na nivou od 16 odsto godišnje, što je 3,5 puta više u odnosu na kamatnu stopu Evropske centralne banke. S obzirom na velike troškove ratovanja, rastuće troškove uvoza i napetosti na tržištu rada, očekuje se da će inflacija u Rusiji ostati visoka, što će Centralnu banku prisiliti da održava visoke kamatne stope“, navodi on u blogu.

Istovremeno, prema navodima Borelja, poverenje investitora u budućnost ruske ekonomije je toliko oslabljeno da ruska vlada mora da se zadužuje po desetogodišnjoj kamatnoj stopi od gotovo 14 odsto godišnje, a već se suočava i sa velikim odlivom kapitala.

Borel piše u blogu i da Rusija delimično zaobilazi sankcije, naročito kroz izvoz roba u zemlje koje se graniče sa njom.

„Kao odgovor na to, zajedno sa partnerima iz G7, neprestano radimo na suzbijanju takvih aktivnosti, s ciljem da pozovemo na odgovornost sve učesnike u lancima snabdevanja, a naročito banke uključene u takve transakcije. Ovi napori pokazuju sve više efekta. Međutim, i pored delimičnog zaobilaženja sankcija, Rusiji je sada znatno teže da nabavi neophodne proizvode za ratovanje, pogotovo one visokotehnološke. Trenutno, Rusija može da se snabde samo malim delom potrebnih proizvoda, i to po cenama koje su znatno više nego pre februara 2022“, ističe on.

Proizvodnja automobila u Rusiji je prepolovljena u odnosu na predratni period, a i svemirska industrija, nekadašnji ponos zemlje, kako navodi Borelj, suočava se s velikim izazovima.

„Vazdušni saobraćaj je postao izuzetno rizičan zbog nedostatka održavanja, ažuriranja softvera i rezervnih delova“, piše on.

Borelj ističe u blogu da je došlo i do duboke krize na tržištu rada.

„U nastojanju da ublaži ovu krizu, ruske vlasti su otvorile vrata imigrantima iz centralne Azije. Međutim, nakon terorističkog napada na koncertnu dvoranu ‘Krokus siti hol’, za koji je odgovornost preuzeo ISIS, mnogi od tih imigranata su vraćeni u zemlje porekla, što je dodatno produbilo već postojeću krizu radne snage“, kaže Borelj.

Zbog rata protiv Ukrajine, ruska ekonomija se danas više nego ikad ranije oslanja na trgovinu osnovnim robama, često po sniženim cenama, u zamenu za proizvode srednje i visoke tehnologije.

„Kina koristi ovaj trenutak slabosti da po povoljnim cenama nabavlja rusku naftu i istovremeno poveća izvoz u Rusiju, koja postaje sve zavisnija od svog velikog suseda. U ovom trenutku, približno polovina ruskog uvoza dolazi iz Kine“, piše u blogu.

Ponovo podsjeća, da uverenje da ruska ekonomija može izdržati zapadne sankcije i da vreme ide na ruku Rusiji nema uporište u stvarnosti.

„Ako preduzmemo potrebne mere da nastavimo da pružamo ekonomsku i vojnu podršku Ukrajini, naročito kada je reč o municiji, to bi moglo da odigra odlučujuću ulogu. Rusija, mada trostruko veća po broju stanovnika, već je znatno oslabljena našim sankcijama. Učinak sankcija će se s vremenom produbljivati, dok ljudski kapital slabi, obim i kvalitet investicija opada, a Rusija ostaje bez ključnih naprednih tehnologija potrebnih za njenu budućnost“, zaključuje Borelj.