Koliko je moguće američko uključenje u izraelski rat?

Stručnjaci kažu da je direktno uključivanje SAD u sukob malo verovatno iz niza razloga.

Dok besni rat u Gazi, SAD su premestile jedan od najvećih nosača aviona na svetu i prateću udarnu grupu u istočni Mediteran, pokazujući svoju vojnu moć u napetom regionu. Američki zvaničnici opisali su ovaj potez kao cilj odvraćanja Hezbolaha i Irana od „iskorišćavanja“ sukoba između Izraela i Hamasa.

Ali s takvim stavom, analitičari kažu da predsednik Džo Bajden zapravo preti da će ući u rat na strani Izraela ako izbije širi sukob. Ipak, mnogi smatraju da je vrlo malo verovatno da bi američka vojska direktno učestvovala u neprijateljstvima.

– Administracija je procenila da je važno preduzeti korak koji bi Hezbolahu i Iranu što jasnije stavio do znanja da postoji opasnost od američke vojne intervencije u ime Izraela – rekao je Stiven Sajmon, viši istraživački analitičar u Institutu Kvinsi sa sedištem u Vašingtonu.

– Prilično sam siguran da predsednik Bajden ne želi da se uključi u ovaj rat. Ali, ponekad morate da učinite takve stvari kako biste ojačali odvraćanje – dodao je Sajmon, koji je ranije bio na višim položajima u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće u Stejt departmentu.

Bajden je ove nedelje rekao da je njegova administracija pojačala odvraćanje, kao upozorenje svakoj zemlji ili organizaciji koja razmatra napad na Izrael.

Nekoliko dana ranije, kada su SAD objavile da će poslati udarnu grupu sa nosačem aviona USS „Džerald R. Ford“ u region, zvaničnik odbrane pojasnio je stav Vašingtona.

– Ovo treba da posluži kao nedvosmislena demonstracija delima, a ne samo rečima podrške SAD odbrani Izraela, i da posluži kao signal odvraćanja Iranu, llibanskom Hezbolahu i svim drugim posrednicima širom regiona koji bi mogli da razmatraju iskorišćavanje trenutne situacije za eskalaciju sukoba – rekao je zvaničnik.

– Ti protivnici bi trebalo dvaput da razmisle – dodao je on.

Nosač aviona je „politički i strateški“ signal

Status quo u regionu prekinut je u subotu kada je palestinska grupa Hamas pokrenula napad na Izrael iz opkoljenog Pojasa Gaze, ubivši stotine ljudi i zarobivši desetine.

Izrael je odgovorio stavljanjem Gaze pod potpunu blokadu i nemilosrdnim bombardovanjem te teritorije, dok se čini da se izraelska vojska priprema za kopnenu invaziju.

Pol Salem, predsednik neprofitnog Bliskoistočnog instituta, rekao je da su obim i brutalnost Hamasovih napada omogućili “mnogo jasniji američki odgovor” u podršci Izraelu nego u prethodnim sukobima u Gazi.

– Prisustvo nosača aviona je veliki politički i strateški signal – rekao je Salem za Al Džaziru.

– Definitivno signaliziraju Hezbolahu i Iranu: „Nemojte se mešati. Ako se umešate, možda ćete morati imati posla s nama – rekao je Salem.

"The arrival of these highly capable forces to the region is a strong signal of deterrence should any actor hostile to Israel consider trying to take advantage of this situation," said General Michael "Erik" Kurilla, commander, U.S. Central Command.https://t.co/URHNRuPdvn pic.twitter.com/fQhjW8UAVt

— U.S. Central Command (@CENTCOM) October 10, 2023

„Nije jasno šta bi to značilo. A imajući na umu da Bajden ulazi u izbornu godinu, nije mu dobro da ulazi u rat na Bliskom istoku. Dakle, on ima i politička ograničenja.“

Izrael, kojeg su velike grupe za ljudska prava poput „Amnesty Internationala“ optužile za nametanje sistema aparthejda Palestincima, već prima 3,8 milijardi dolara godišnje pomoći od SAD.

Sajmon je objasnio je da bi, iako su izraelske snage sposobne da se bore na nekoliko frontova, potencijal američkih napada protiv Hezbolaha pomogao Izraelu u mogućem ratu.

„Ako SAD kažu Izraelu  – „povući ćemo malo tereta protiv Hezbolaha, tako da možete da nastavite da se fokusirate na Hamas“, onda mislim da bi Izraelci bili jako srećni – rekao je Sajmon za Al Džaziru.

Otvaranje libanskog fronta

Stručnjaci kažu da verovatno neće doći do toga. Otkako je izbio rat, bilo je sukoba između Hezbolaha i Izraela, ali oni su ostali obuzdani u libansko-izraelskom graničnom području.

Salem kaže da Hezbolah pokušava da odvuče deo izraelskog vojnog fokusa sa Gaze na libansku granicu, a da pritom ne potpali potpuni sukob.

– Oni igraju tu igru da privuku pažnju Izraela i prisile ga da obrati pažnju na severni front kako bi oslabio snage na jugu, ali ne toliko da to odmah izazove rat u Libanu – rekao je.

Ipak, Salem je dodao da se računica Hezbolaha i njegovih iranskih mentora može promeniti zavisno od toka rata u Gazi.

– Ako dođe do velike izraelske odmazde, da, ubiće mnogo ljudi. Ali ako ne poraze Hamas i ako se sukob završi za nekoliko nedelja, tada Hezbolah ne bi trebalo da otvara drugi front – smatra Salem.

– Ali ako Izraelu bude išlo „stvarno dobro“ i probije se kroz Gazu spreman da potpuno nokautira Hamas, mislim da će Iran i drugi biti pod velikim strateškim pritiskom. Oni ne žele da izgube Hamas, tako da će možda morati da deluju – dodao je on.

Sa svoje strane, Imad Harb, direktor istraživanja u neprofitnom Centru Arab u Vašingtonu, rekao je da unutrašnja finansijska i politička kriza u Libanu takođe ograničava šanse za rat sa Izraelom.

Ekonomija zemlje je u slobodnom padu od kraja 2019, a njena je valuta izgubila više od 90 posto vrednosti. Politički zastoj takođe je sprečio izbor novog predsednika jer je Mišelu Aunu istekao mandat pre gotovo godinu.

– Liban ne može podneti još jedan rat. Hezbolahovo biračko telo ne može ga podneti, a ni arapske države nisu spremne da pomognu Libanu ako uđe u rat sa Izraelom i pritom bude uništen – rekao je Harb za Al Džaziru.

Harb je dodao da ni SAD ne želi da idu u rat. Dok Bajden želi da ga vide kao da stoji uz Izrael, Harb je objasnio da su Amerikanci postali umorni od rata i da bi bitka sa Hezbolahom i Iranom mogla brzo da izmakne kontroli.

– Zbog toga je poruka poput ove samo poruka –  rekao je Harb o potezu američke vojske.

– Možda Bajden samo pokušava da zauzme stav, ali stvarno ne vidim da će se SAD stvarno uključiti u rat ove prirode – zaključio je on.