Ruska strategija za Baltik

Do sada nepoznati dokumenti iz Kremlja opisuju način na koji Moskva želi da obnovi uticaj na Baltiku. Prema mišljenju stručnjaka, napori Moskve do sada nisu urodili plodom.

U glavnom gradu Litvanije Viljnusu, na jednom oblakoderu već mesecima stoji transparent: „Putin, The Hague is waiting for you!“ (Putine, Hag čeka na tebe). Isto piše i na asfaltu ispred ruske ambasade. Očito je ovde, u ruskom komšiluku, ljudima stalo da pokažu agresoru u Kremlju da će se u svakom slučaju suprotstaviti. Litvanska vlada je jasno stala na stranu Ukrajine i zamrzla je sve odnose sa Rusijom.

Takvu politiku vode i druge dve baltičke države, Letonija i Estonija. Te tri baltičke zemlje posebno su žustre u uvođenju i primeni sankcija Evropske unije prema Rusiji. Mnogo pre napada Rusije na Ukrajinu upozoravale su na agresivni kurs Kremlja.

Baltik je blizu Rusije i Moskva godinama pokušava da poveća svoj uticaj u tom području. Tako barem piše u strateškom dokumentu koji do sada nije bio poznat javnosti, a koji navodno potiče iz Kremlja.

Nemačke pokrajinske javne televizije u saradnji sa dnevnim listom „Zidojče cajtung“ i drugim medijskim partnerima, ove godine su izveštavali o sličnim dokumentima i planovima o destabilizaciji i jačanju uticaja u Belorusiji i Moldaviji. Taj konzorcijum medija sada predstavlja novi dokument koji se odnosi na Baltik.

Bez plana pripajanja baltičkih zemalja

U ovom dokumentu koji je očito napisan u leto 2021, ne radi se o planovima pripajanja zemalja kao u odnosu prema Moldaviji, već o strategiji jačanja uticaja i smanjenju angažmana Severnoatlanskog pakta na Baltiku.

Neki metodi su slični u oba slučaja, na primer, podrška proruskim snagama. Moskva namerava da se suprotstavi navodnoj diskriminaciji građana čiji je maternji jezik ruski. Ali, u papirima postoje i veoma specifični pristupi za pojedine zemlje. U Litvaniji bi tako naročitu pažnju trebalo posvetiti jačanju povezanosti „ruskih sunarodnika i njihove istorijske domovine“.

Osim toga, izgleda da Kremlj posebnu pažnju posvećuje baltičkim organizacijama koje imaju simpatije prema Rusiji. Namerava se da se ustanove „javne strukture, fondacije i nevladine organizacije“ koje će ojačati saradnju s Rusijom. Dugoročno je cilj da se „ponovo uspostavi“ odnos Rusije sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom.

Kao i nedavno u sukobu sa Zapadom, Kremlj očito u energentima vidi moguće sredstvo pritiska na baltičke države. Električna mreža tih zemalja još uvek je tesno povezana s Rusijom. Baltičke zemlje, međutim, odavno ulažu napore u to da steknu energetsku nezavisnost od Rusije. Autori dokumenata opominju da bi Kremlj time mogao da izgubi odlučujuću polugu moći.

NATO u središtu pažnje

Jedna od glavnih tema u papirima Kremlja je NATO. Autori ukazuju da vojni savez ne bi trebalo da se ustali u regionu. Slične formulacije korišćene su i u strateškim papirima za Belorusiju i Moldaviju.

U baltičkim državama trebalo bi da se „spreči izgradnja baza NATO“. U Litvaniji, najmnogoljudnijoj baltičkoj zemlji, prema tim dokumentima spominje se postavljanje protivraketnih sistema srednjeg dometa u režiji NATO. I zaista, proruski političari već neko vreme mobilišu javnost putem propagandnih kanala i na društvenim mrežama, šireći dezinformacije o proširenju vojnih poligona u baltičkom regionu.

Dokumenti su navodno nastali u „Direkciji za prekograničnu saradnju“ ruske predsedničke administracije. To je naka vrsta analitičkog centra Kremlja, čiji je zadatak da razradi strategiju za one ruske susede u kojima Moskva želi da poveća uticaj.

„Geopolitičko poniženje“

Devedesetih su upravo Litvanija, Estonija i Letonija svojom težnjom ka nezavisnosti označile početak kraja Sovjetskog Saveza. Kaj-Olaf Lang, ekspert za Baltik nemačkog analitičkog centra „Fondacija nauka i politika“, kaže da propast Sovjetskog saveza Kremlj do danas shvata kao „geopolitičko poniženje“. Putin je raspad SSSR nazvao „najvećom geopolitičkom katastrofom“ prošlog veka. Stoga ne bi trebalo da čudi to što Moskva nastoji da opet ojača svoj uticaj na Baltiku.

Zapadni bezbednosni stručnjaci s kojima je novinarski istraživački tim razgovarao smatraju da je dokument autentičan. Volfgang Išinger, bivši diplomata i dugogodišnji rukovodilac Minhenske bezbednosne konferencije, kaže: „To što Moskva uopšte pokušava da utiče na nezavisne nacije u tom obimu, pokazuje njene velikodržavne fantazije.“

Visokorangirani pripadnik zapadne tajne službe kaže: „Ne radi se o tome da se u tim zemljama nasilno sruši sistem. Umesto toga, Rusija pokušava da hibridnim metodama obezbedi postojeći uticaj, podržavajući proruske partije i obraćajući se ljudima s dvostrukim državljanstvom“. Međutim, po njemu to do sada nije donelo značajne rezultate.

„Znamo mi našeg komšiju“

Premijerka Litvanije Ingrida Šimonite izjavila je da taj dokument za nju „nije iznenađenje“ i smatra da je autentičan. Ona je ujedno dodala da će njena zemlja preduzeti sve što je u njenoj moći da što pre postane energetski nezavisna od Rusije.

Šef letonske vlade Krišjanis Karinš naglašava da je njegova zemlja od sticanja nezavisnosti suočena s tim da Rusija želi da ojača svoju poziciju u susednim zemljama. Ali, on dodaje: „Na međunarodnom planu Letonija se aktivno zalaže za izolaciju Rusije.“

Premijerka Estonije Kaja Kalas kaže: „Znamo mi našeg komšiju“. Ona svoj zadatak vidi u tome da „podelimo svoja saznanja o ruskim akcijama, kako bismo se suprotstavili direktnim ili indirektnim pokušajima širenja uticaja“.

Pripadnik jedne zapadne tajne službe ukazuje na to da planovi Kremlja do sada nisu urodili plodom. Umesto toga, baltičke države su se posle napada Rusije na Ukrajinu još više oslonile na Zapad.

Ruska predsednička administracija nije odgovorila na pitanja novinara u vezi sa ovim dokumentom.