Stoltenberg za DW: Nećemo dozvoliti Rusiji da nas ucenjuje

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poziva zemlje-članice da pruže još više vojne pomoći Ukrajini. U emisiji „Zona konflikta“ na „Dojče vele“, ujedno ocenjuje da je opasnost od upotrebe nuklearnog oružja mala.

Jens Stoltenberg govorio je na Berlinskom forumu za spoljnu politiku Kerber fondacije: Ovo su dramatična vremena za Evropu. Za NATO. Za Nemačku. Rat u Ukrajini eskalira, uz ruske vazdušne napade na ukrajinske gradove i sve više nuklearnih pretnji iz Moskve, piše DW.

Ali, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je siguran: „Putin neće uspeti“ da slomi volju ukrajinskog naroda za borbu. Uz zapadnu vojnu pomoć, kaže, presretnute su mnoge ruske rakete i dronovi.

Stoltenberg posebno hvali sisteme protivvazdušne odbrane koje je isporučila Nemačka.

Zahvaljujući podršci iz inostranstva, ruski marš na Kijev je zaustavljen, Rusija nije ostvarila očekivanu vazdušnu nadmoć nad Ukrajinom, a Ukrajina je mogla da ponovo osvoji teritorije na istoku i jugu, ocenjuje šef NATO i ujedno upozorava saveznike da treba da istraju: države-članice trebalo bi da „pruže podršku koliko je potrebno i koliko dugo je potrebno“.

Nemački vojni doprinos često je kritikovan kao nedovoljan. Ukrajinska vlada pre svega, želi nemačke borbene tenkove „leopard 2“, što je nemačka vlada do sada odbijala da isporuči.

Stoltenberg je izbegao pitanje da li bi Nemačka sada trebalo da isporuči „leopard 2“, ali je, obraćajući se alijansi u celini, naglasio: „Svi sada moramo da uradimo više“. I ne samo da snabdevamo više, već i da „podstaknemo proizvodnju da bismo popunili naše zalihe“. Ne treba, kaže, zanemariti sopstvenu sposobnost odbrane.

„Nuklearni rat se ne može dobiti“

Ruski predsednik Putin je više puta pretio upotrebom nuklearnog oružja. Ukrajinske teritorije nedavno pripojene nakon lažnog referenduma sada su pod ruskom nuklearnom zaštitom. Neki posmatrači veruju da bi Putin, vojno sateran u ćošak, mogao u Ukrajini da upotrebi taktičko nuklearno oružje.

Po tom pitanju generalni sekretar NATO pokušava da malo smiri strasti. Kaže da Alijansa pažljivo prati sva vojna kretanja i moguće pripreme. „Rizik od upotrebe nuklearnog oružja protiv Ukrajine je mali“. Ali, NATO je „spreman za sve moguće situacije“.

Ipak, iz predostrožnosti, upozorava Ruse na „ozbiljne posledice“ ako upotrebe nuklearno oružje. I dodaje: „Nuklearni rat se ne može dobiti“.

Za Stoltenberga je posebno važna poruka Putinu, Ukrajini i NATO-saveznicima: „Nećemo dozvoliti Rusiji da nas zastrašuje ili ucenjuje“. Putin pretnjama samo želi da zaustavi podršku Ukrajini. „Ako to uradimo, predsednik Putin će pobediti u Ukrajini. A ako pobedi, to bi poslalo veoma opasnu poruku svim autoritarnim liderima da će, ako koriste grubu silu i krše međunarodno pravo, postići svoje ciljeve.“

Stoltenberg pritom pravi razliku između moguće ruske upotrebe nuklearnog oružja u Ukrajini i napada – nuklearnog ili konvencionalnog – na neku članicu NATO.

Ako je napadnuta zemlja NATO, u Moskvi ne bi trebalo da bude nikakvog nesporazuma: „Naravno, to bi pokrenulo član 5, klauzulu o kolektivnoj odbrani“. Zbog toga su i trupe na istoku NATO pojačane i stavljene u stanje pripravnosti, kaže Stoltenberg. „Ne radimo ovo da izazovemo sukob, već da sprečimo sukob.“

Da je Ukrajina u NATO, sada bi važila i obaveza pružanja pomoći. Neki veruju da bi to sprečilo ruski napad, a drugi, posebno u zapadnoj Evropi, srećni su što NATO nije automatski uvučen u sukob.

Ukrajinski predsednik Zelenski sada poziva na ubrzani proces prijema. Stoltenberg. Međutim, ostaje neodređen: „Vrata NATO ostaju otvorena. I Ukrajina će jednog dana biti članica“. Rusija tu nema šta da kaže. To je pitanje za sve članice NATO i za samu Ukrajinu, ali to trenutno nije tema. Fokus sada mora biti na tome da „Ukrajina dobije rat“.

Pouke za ophođenje sa Kinom

Stoltenberg takođe izvlači pouke iz ukrajinskog rata za suočavanje sa sve agresivnijom Kinom. Osvrćući se na moguću kinesku invaziju na Tajvan, generalni sekretar NATO kaže: „Nikada nije prihvatljivo da jedna zemlja pokuša da uzurpira teritoriju druge zemlje“. Kina bi trebalo da „barem osudi“ rat protiv Ukrajine.

Da li Putin mora da nestane da bi došlo do rešenja za ovaj rat? Stoltenberg je izbegao odgovor na to pitanje. NATO će odgovoriti na ruske akcije, bez obzira ko je tamo na vlasti. Ali, dao je indirektan odgovor, verovatno usmeren prvenstveno na one koji veruju da Ukrajina treba da napravi kompromis da bi imala mir: „Putin je započeo rat“.

I ne sme se zaboraviti: „Ako Rusija predsednika Putina prestane da se bori, biće mira. Ako Ukrajina prestane da se bori, prestaće da postoji kao nezavisna država“.