Dva velika protestna skupa u Pragu dovela su u pitanje jasan stav protiv Putina u Češkoj koja upravo predsedava savetom EU. Ali, možda je izvesnu ulogu igralo kašnjenje reakcije vlasti na energetsku krizu, piše Dojče vele.
Na Trgu Svetog Vaclava u Pragu odigravale su se istorijski važne stvari. Od samospaljivanja studenta Jana Palaha 1968. u znak protesta protiv sovjetske invazije, do Plišane revolucije 1989. za vreme koje su masovna okupljanja na trgu doprinela padu komunističkog režima.
Upravo zbog simbolike trga fotografije sa desetinama hiljada demonstranata na proruskim i antivladinim protestima početkom i krajem septembra, izazvale su veliku pažnju.
U Češkoj je vođena oštra debata o politici vlade centra i desnice premijera Petra Fijale, naročito o njenim neuspesima u borbi protiv energetske krize. Ali postavilo se i pitanje da li bi trebalo da Češka i dalje zadrži sankcije protiv Rusije i da potpomaže Ukrajinu isporukama oružja i zbrinjavanjem stotina hiljada izbeglica.
Demonstracije krajem meseca (28.09.) okupile su „samo“ 50.000 ljudi, dok je na onim početkom meseca bilo 70 000. Vladajućim političarima je laknulo.
Isto kao i posle lokalnih izbora, na kojima su vladajuće stranke doduše izgubile jedan broj glasova, ali su uspele da zadrže vlast u dva najveća češka grada, Pragu i Brnu.
Ipak, da li se situacija zaista smirila? Koliko je stvarno jak otpor politici premijera Fijale? I ko su demonstranti koji su došli na trg?
Ruska peta kolona ili samo uplašeni građani?
Premijer Fijala je prve demonstracije u Pragu označio kao delo proruske pete kolone: „Slogani i interpretacija događaja ukazuju na prorusko držanje. Prema mom mišljenju, to ne odgovara interesima Češke Republike i naših građana“, rekao je on početkom septembra u televizijskom nastupu.
– Češkoj Republici je potrebna češka vlada. Može biti da je Fijalina vlada ukrajinska, i da je briselska, ali ona definitivno nije češka. Vlada mora okončati antiruske sankcije, koje nanose štetu češkim poslovnim ljudima, mora okončati isporuke oružja Ukrajini. To nije naš rat – rekla je Suzana Majerova-Zahradnikova, šefica ekstremno desne partije Trikolora.
Ova partija je do prošle godine bila zastupljena u parlamentu i najvažniji cilj joj je izlazak Češke iz Evropske unije.
Međutim, mnogi komentatori i politikolozi protivreče interpretaciji protesta koju je ponudio premijer Fijala. Politikolog Peter Just je za češki radio rekao da je struktura učesnika protesta bila mešana, i da je netačna interpretacija prema kojoj su učesnici bili samo proruski ekstremisti: „Među učesnicima demonstracija bilo je i ljudi koji se plaše kako će izaći na kraj sa rastom cena energenata“.
Zeman je sad postao Putinov protivnik
Organizatori su imali krupne ciljeve – da obore češku demokratiju, da ukinu češku prozapadnu orijentaciju i da uspostave tesnu saradnju sa Putinovom Rusijom:
– Ako nam pođe za rukom da promenimo politički kurs zemlje, više nećemo slati oružje u Ukrajinu – rekao je Ladislav Vrabel, jedan od organizatora demonstracija. Mada su masovni protesti mnoge iznenadili, oni nisu pali s neba.
Analitičari smatraju da bi demonstracije mogle da budu još veće da predsednik Češke Miloš Zeman nije posle ruskog napada na Ukrajinu postao Putinov protivnik, a bio je njegov poklonik. Zeman sada podržava isporuke oružja Ukrajini i prihvatanje ukrajinskih izbeglica.
– Činjenica da češki predsednik više ne učestvuje, za rusku dezinformacionu mašineriju nije tako veliki problem – kaže Mlejnkova. Umesto njega drugi češki političari prenose rusku propagandu – na primer, bivši predsednik Vaclav Klaus.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
