Da li će uspeti nemačka strategija u ukrajinskom ratu?

Sankcije Rusiji, oružje za Ukrajinu, ali sve to uzdržano, da se ne postane strana u ratu. Nemačka vlada balansira na tankoj žici.

„Ovo je brutalna agresija. Ovo je imperijalizam. I to nikada nećemo prihvatiti.“ Ovo je pre nekoliko dana u intervjuu za DW izjavio nemački kancelar Olaf Šolc govoreći o ruskom ratu u Ukrajini. Na međunarodnom planu sada se, kaže, radi o tome da se pokaže da „nikad više ne sme biti uspešnog pokušaja nasilnog pomeranja granica.“

Put do tog cilja, prema želji nemačke vlade, vodi preko strožih sankcija protiv Rusije, što bržeg mogućeg odustajanja od ruskog gasa i nafte, i pružanja vojne i finansijske pomoći Ukrajini.

Berlin Ukrajinu ostavio na cedilu?

Šolca, međutim i u zemlji i inostranstvu, doživljavaju kao neodlučnog. U vladajućoj nemačkoj koaliciji (SPD-Zeleni-FDP) pre svih dvoje „zelenih ministara“, privrede Robert Habek i spoljnih poslova Analena Berbok, insistiraju na isporukama teškog naoružanja.

Stručnjak za spoljnu politiku Johanes Farvik sa Univerziteta u Haleu strategiju nemačke vlade opisuje kao „pokušaj plivanja u konvoju sa partnerima“. Kada je reč o embargu Rusiji i isporukama oružja Ukrajini kabinet iz Berlina, „barem javno, ne postavlja sam nikakve velike akcente, već obično uz prilično oklevanja radi ono što su njegovi partneri malo ranije već uradili.“

Andrej Meljnik, ukrajinski ambasador u Nemačkoj, već nedeljama se obraća kancelaru na način na koji se nikada nijedan diplomata do sada nije obraćao nekom nemačkom šefu vlade: Prošlog petka je recimo za tiražni tabloid „Bild“ izjavio: „S vojne tačke gledišta Berlin je Ukrajinu jednostavno ostavio na cedilu.“

A pre nekoliko dana Meljnik je u razgovoru za Mrežu nemačkih redakcija (Redaktionswerk Deutschland) rekao da sumnja da Šolc u stvari ne želi da isporuči teško oružje, već da možda čeka „dok ne dođe do prekida vatre – tada će pritisak na Nemačku da nestane i onda više nije potrebno donositi hrabre odluke.“

Šta Nemačka zapravo želi?

Optužbe da kancelar igra na kartu vreme stižu i od nemačkih političara. Florijan Han, poslanik CDU u Bundestagu i član Odbora za odbranu, u intervjuu za list „Cicero“ kaže: „Kancelar želi da odloži isporuke oružja.“ A stručnjak za odbranu CDU Roderih Kizeveter ovako optužuje Šolca: „Bojim se da kancelar ne želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu. Pobedi u smislu da ruske trupe budu proterane iz zemlje.“

Ta sumnja se ni u kom slučaju ne može dokazati na osnovu Šolcovih izjava. Kancelar je recimo nedavno rekao: „Rusija ne sme da pobedi u ovom ratu, Ukrajina mora da preživi.“ Međutim, isporuke teškog naoružanja sve više se odlažu. Obećanim protivvazdušnim tenkovima tipa „Gepard“, koji su odavno povučeni iz upotrebe u Nemačkoj, na primer nedostaje municija.

U intervjuu za DW Olaf Šolc je apelovao na Vladimira Putina, ukazujući na ruske interese: „Rat se nikad neće dobro završiti za njegovu zemlju.“ Sankcije su, rekao je, „rusku privredu vratile decenijama unazad“. Već i zbog toga bi trebalo prekinuti rat, dodao je kancelar.

Prekid rata, međutim u ovom trenutku nije na vidiku. Rusija nesmanjeno nastavlja svoju ofanzivu, barem u istočnoj i južnoj Ukrajini. S druge strane, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski sada traži od Rusije da se odrekne svih ilegalno okupiranih ukrajinskih teritorija, što uključuje i Krim koji je anektiran 2014. godine. Kako stvari sada stoje, čini se da je prostor za pregovore o miru – jednak nuli.

Nemačka vlada pritom očigledno ne želi da Zelenskog na bilo šta primorava. Portparolka vlade u Berlinu rekla je prošle nedelje da je isključivo na Ukrajini da odluči pod kojim uslovima želi da sklopi mir.

„Nemačka svakako ima različite interese od Kijeva“

Johanes Farvik smatra da je „ozbiljna greška previše blisko se vezati za ciljeve Ukrajine. Mi svakako imamo druge interese od Kijeva, kao što je izbegavanje direktnog rata sa Rusijom u koji Ukrajina želi da nas iz razumljivih interesa uvuče. Mi bi to po svaku cenu trebalo da izbegnemo.“

Ne bi trebalo, kaže Farvik, ni da bude tabu da se „izvrši pritisak na Ukrajinu da pristane na političko kompromisno rešenje sa Rusijom (…), čak i ako to znači gubitak dela teritorija. Za sada je to bolje od dugoročne eskalacije s nesagledivim ishodom.“

Ako ukrajinski uslovi za mir budu nerealno visoki, a Rusija nastavi borbu, Ukrajina bi mogla da se suoči s dugotrajnim ratom. To bi za saveznike Kijeva moglo da znači da će zemlju još dugo morati da podržavaju novcem i oružjem, i da pomažu izbeglicama.

Tako se možda nazire i neki novi „Avganistan“: godine finansijskog, vojnog i humanitarnog angažmana bez predvidivog kraja. Očigledno je da izlaznog scenarija nema, kako u Moskvi, tako i u Kijevu i Berlinu, zaključuje Dojče vele.