Svet na ivici rata

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da postoji realna opasnost od trećeg svetskog rata, ali da Rusija čini sve kako bi sprečila nuklearni sukob.

– Rizik je sada značajan, ali ne bih hteo da ga preuveličavam. Ipak, opasnost je velika i stvarna i ne smemo je potceniti, iako je za Rusiju nuklearni rat neprihvatljiv – rekao je Lavrov.

On je istakao da je NATO , zapravo, angažovan u ratu protiv Rusije preko posrednika kog naoružava, odnosno Ukrajine, ali da će se na kraju sve odlučiti na terenu.

Nekadašnji šef Vojne obaveštajne službe i načelnik Generalštaba VJ, general Branko Krga kaže da u ratnim sukobima ovog intenziteta sve strane daju izjave koje su u funkciji pretnji, ali i odvraćanja od mnogo gorih scenarija. On u tom svetlu vidi i izjavu ministra spoljnih poslova Rusije, Sergeja Lavrova.

Svaki scenario moguć

– Njegovu izjavu ne vidim kao pretnju, već kao upozorenje na ono što predstavlja realnu opasnost, ali ipak verujem da se neće dogoditi. Zapravo, verujem da niko normalan ne bi priželjkivao da dođe do nuklearnog rata jer bi to značilo i kraj civilizacije koju danas poznajemo – kaže general Krga.

Na naše pitanje koliko je izvestan takav scenario u slučaju da se NATO i otvoreno suprotstavi Rusiji u Ukrajini, ovaj iskusni general kaže da bi u tom slučaju „svaki scenario bio moguć“.

– Čim ima nuklearnog oružja, postoji i teorijska, ali i praktična mogućnost da ono bude upotrebljeno. Međutim, uveren sam da se sukobi u Ukrajini neće proširiti van teritorija ove zemlje – zaključuje Krga.

S druge strane, general Radovan Radinović, koji je dugo bio načelnik katedri u više vojnih škola i važi za jednog od najboljih vojnih poznavaoca geopolitičkih stratega, ocenjuje za „Vesti“ da upozorenje ministra spoljnih poslova Rusije nije bez osnova i da predstavlja jasno upozorenje Zapadu šta će Rusija preduzeti u slučaju da NATO započne otvoreni sukob.

Fatalna logika

– Rizik od nuklearnog rata je više nego realna opcija u aktuelnoj, geostrateškoj situaciji na istoku Evrope. Zapad se kolektivno okrenuo protiv Rusije uvođenjem sankcija, ali i stalnim liferovanjem oružja Ukrajini. Međutim, do ozbiljnih problema po globalnu bezbednost može doći ukoliko dođe do oružanog sukoba NATO i Rusije. U tom slučaju sumnjam da bi Rusija vodila konvencionalni rat protiv celog Zapada jer bi bila sigurno poražena, a to za nju nije opcija. Ako se to dogodi, logika Moskve će biti: „Ukoliko neće postojati Rusija, neće postojati ni ceo svet“ – ističe general Radinović i dodaje da bi Rusija bez sumnje svoju nuklearnu efektivu koncentrisala na Evropu, ali i SAD.

Strah nas čuva

General Radinović ističe da je sasvim jasno da u nuklearnom ratu ne bi bilo pobednika.

– Dobro je što su sve strane u sukobu toga više nego svesne. Zato je strah obe strane od moguće kataklizme i najveća kočnica za otvorene sukobe između NATO i Rusije. Zbog toga će se Zapad uzdržavati od šire akcije – kaže Radinović.

Sveti Petar jedini zna

General Radinović kaže da jedino Sveti Petar zna kako bi počeo treći svetski rat.

– Verovatno bi sukobi krenuli od nekog izdvojenog incidenta koji bi se postepeno pretvorio u otvoreni oružani sukob i van granica Ukrajine. Takva spirala bi se samo širila i neumitno dovela do globalnog rata sa nesagledivim posledicama po planetu – ističe Radinović.

Kratak fitilj za Rumuniju

Ukrajinski rat se s nekoliko napada proširio na Pridnjestrovlje, oblast koja se u građanskom ratu odvojila od Moldavije 1992. godine, od kada se tamo nalaze ruske trupe.

Ovo je praktično enklava, zbijena između Moldavije i Ukrajine. Moskva je nedavno najavila da je cilj rata i spajanje s Pridnjestrovljem, što podrazumeva zauzimanje Nikolajeva i milionske ruskojezične Odese, čime bi Ukrajina bila odsečena od Crnog mora nakon što je već izgubila Herson.

U Tiraspolju, prestonici Pridnjestrovlja čije stanovništvo već odavno ima ruske pasoše, prvo je neko ispalio raketu iz ručnog bacača na zgradu Ministarstva policije, a zatim su minirane antene preko kojih se emituje ruski radio.

Prema nezvaničnim informacijama, treći napad se dogodio na aerodromu minama 60 milimetara bačenih s dronova koje je NATO ustupio Ukrajini. Analitičari procenjuju da paljenjem Pridnjestrovlja Kijev želi da uvuče u rat Moldaviju, a samim tim i njenu „rođačku“ Rumuniju, članicu NATO.

Osim toga, pridnjestrovski mediji saopštavaju o koncentraciji ukrajinskih snaga duž granice, pa Tiraspolj najavljuje „mere u cilju zaštite interesa i suvereniteta“, verovatno mobilizaciju.

Mala zemlja, mnogo oružja

Pridnjestrovlje tri decenije živi u poluratnom stanju i može da mobiliše do 80.000 ljudi. Tu je i 3.000 ruskih vojnika oko sovjetskih skladišta naoružanja u Kolbasni koja su među najvećim u Evropi. Ove snage raspolažu i s dva odreda helikoptera, oko 100 tenkova i 200 drugih oklopnih vozila, kao i značajnim artiljerijskim i reaktivnim jedinicama.

„Satana“ za sudnji dan

Pre nekoliko dana je i Vladimir Putin rekao da Zapad šalje oružje Ukrajini kako bi je naveo da ratuje do kraja umesto da pregovara. Putinovu poruku Rusija je potkrepila probom interkontinentalne rakete sarmat, koju na Zapadu nazivaju satana 2, budući da je reč o projektilu koji nosi 10 nuklearnih bojevih glava s praktično neograničenim dometom i gotovo ga je nemoguće oboriti.

Teško je poverovati da je proba lansiranja sarmata izvedena slučajno istog dana kada su Indija i Kina ispalile svoje hipersonične rakete zasnovane na ruskoj tehnologiji, koje Zapad nema, a ni odbranu od njih. Ipak, Pentagon je poručio da prati aktivnosti ruskih strateških raketnih snaga i da nema potrebe da podiže borbenu gotovost svojih nuklearnih jedinica. Navedeno je i da su Rusi probu sarmata najavili prema sporazumu Novi START.