Nemačka: lakše do boravka i dvojnog državljanstva?

Dvojno državljanstvo, spajanje porodica za izbeglice i više mogućnosti za dobijanje viza – to su samo neka od obećanja koja su dale stranke nove nemačke vladajuće koalicije.

Među obećanjima datim u koalicionom sporazumu na 177 stranica, koje su u sredu objavili Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Slobodne demokrate (FDP, liberali) je i radikalna promena nemačkih zakona o državljanstvu i migracijama. „Želimo nov početak u politici migracija i integracije, onako kako to treba da bude u modernoj useljeničkoj zemlji“, navodi se u tekstu.

Zbog restriktivnih pravila o dvojnom državljanstvu, Nemačka ima jednu od najnižih stopa dvojnog državljanstva u Evropi.

Konkretno, sporazum obećava da će dozvoliti dvojno državljanstvo za migrante u Nemačkoj, što je trenutno obično dozvoljeno samo građanima EU i Švajcarske, kao i da će ubrzati i pojednostaviti zahteve za azil i boravišne dozvole.

– Kao koalicija, hoćemo da podvučemo crtu pod restriktivnu politiku azila proteklih godina i da zapravo obezbedimo da ljudi koji ovde žive za stalno i koji će ovde ostati, dobiju priliku da učvrste svoj boravišni status, da uđu na tržište rada, da imaju pristup jeziku, i to neselektivno – rekla je za DW poslanica Zelenih Luize Amtsberg i naglasila:

– To su sve ključne stvari koje su relevantne za modernu useljeničku zemlju i nude promenu paradigme.

Međutim, Ralf Brinkhaus, šef poslaničke grupe Demohrišćana (CDU/CSU) koji su sada u opoziciji, kaže:

– Mi sigurno ne bismo imali takvu brutalnu otvorenost u oblasti migracija, tako da smo prilično zabrinuti da će to biti faktor privlačenja za dosta ilegalnih migracija.

Brinkahus je ujedno izrazio i zabrinutost da će ljudima „koji su došli u Nemačku bez pravnog osnova, posle određenog vremena biti dozvoljeno da ostanu – mislim da je to veoma pogrešno.“

Međutim, ranije ove godine, ministri za integraciju iz 16 nemačkih pokrajina pozvali su saveznu vladu da ublaži pravila o državljanstvu. U apelu većine, Nemačka konferencija ministara za integraciju (IntMK), koja je pokrenuta 2007. radi koordinacije pokrajinskih i saveznog pristupa temi imigracije, snažno se založila za zakonske promene u skladu sa obećanjima nove koalicije.

Najviše će profitirati turski državljani

Turci su jedna od grupa na koju će najviše uticati novi predlog o dvojnom državljanstvu, kao i pojednostavljeni proces imigracije: u Nemačkoj ima oko tri miliona Turaka ili ljudi turskog porekla, koji su mahom stizali u talasima od 60-ih godina. Ali zbog važećih nemačkih zakona, manje od deset odsto te populacije ima dvojno državljanstvo, a prema studiji Centra za američki progres, 55 odsto ih ima samo tursko državljanstvo.

– Glavni razlog zbog kojeg Turci izbegavaju nemačko državljanstvo je zahtev da se odreknu turskog državljanstva. To je bilo mnogo raširenije kod starijih generacija, jer je emocionalna veza sa Turskom bila mnogo jača – kaže za Gilaj Tirkmen, sociološkinja u Centru za društvene nauke u Berlinu.

„Ova promena će definitivno dovesti do povećanja broja zahteva za državljanstvo među turskim stanovništvom, kao što smo videli i 2000. godine nakon što je proces naturalizacije pojednostavljen.“ Tirkmen pritom misli na period kada su SPD i Zeleni takođe bili na vlasti, tada bez FDP.

Nada za ljude sa „Duldungom“

U sporazumu se pominje i brži put do stalnog boravka za mlade ljude koji su pokazali da su „integrisani“ u Nemačkoj. Taj ubrzani proces dobijanja regularne boravišne dozvole bi mogao biti važan za ljude koji su trenutno u Nemačkoj na osnovu „tolerisanog boravka“ (tzv. „Duldung“), što znači da bi u principu trebalo da budu deportovani, ali to nije izvodljivo, iz različitih razloga.

– Zbog ograničenja poslednjih godina, oko 200.000 ljudi živi sa statusom tolerisanog boravka, a koalicioni sporazum na sto stavlja neke dobre ideje kako da više tih ljudi reguliše status u Nemačkoj. Na primer, snižavanjem praga za zahtev za boravak – objasnila je za DW Vibke Judit, savetnica nemačke organizacije „Pro Azil“. Ona smatra da će predložene promene „mnogo olakšati život ljudima koji su već u Nemačkoj.“

Za nove izbeglice sve po starom?

Ali, kako kaže Judit, „naša najveća kritika je što koalicioni sporazum ne uspeva da promeni sistem prijema novih.“ Prema tom sistemu, nove izbeglice i oni bez pravnog statusa koji stignu u Nemačku, dužni su da provode vreme u nekom prihvatnom centru.

– Poslednjih godina je maksimalno vreme provedeno tamo poraslo na 18 meseci. Ti centri su mesta mnogih žarišta koronavirusa. Prilično smo zabrinuti da negativno utiču na procese azila – objasnila je Judit.

Judit je takođe istakla da se ništa ne pominje u vezi sa sadašnjim sistemom deportacije, prema kojem se bolesni i traumatizovani ljudi mogu nasilno izbaciti iz Nemačke.

Ali, s druge strane, spajanje porodica za izbeglice će postati lakše. Trenutno su inače, delom zbog pandemije, nagomilani zahtevi onih koji pokušavaju da stignu u Nemačku da bi bili sa svojim najbližima.

Mnogima, a posebno pogođenima, čini se da su te promene morale da se dogode odavno. Ipak, ovaj koalicioni sporazum još nije obavezujući, niti su uz sva obećanja navedeni vremenski rokovi. U svakom slučaju, s obzirom na sve internacionalniji profil Nemačke, ta pitanja ostaju od vitalnog značaja.

Sociološkinja Gilaj Tirkmen kaže: Smatra se da više od četvrtine ljudi u Nemačkoj ima migrantsko poreklo, tako da mislim da je definitivno vreme za ove promene.