Trampove čistke u Pentagonu: Da li se priprema puč?

Demokrate i njihovi saveznici su zabrinuti da bi otpuštanje ministra odbrane i nekoliko najbližih saradnika moglo da znači da predsednik SAD Donald Tramp sprema vojni puč, ali pre će biti da je reč o povlačenju iz Avganistana.

Tramp je smenio Marka Espera u ponedeljak, a za njim su otišli i šef kabineta Dženifer Stjuart, politički savetnik Džejms Anderson i obaveštajac Džozef Kernan. Na njihova mesta došli su Kristofer Miler, Kaš Patel, general Antoni Tata i Ezra Koen-Vatnik, za koje mediji kažu da su „Trampovi lojalisti“.

Ova čistka je uzbunila kako Demokrate, tako i njihove neokonzervativne saveznike poput Bila Kristola. Plaše se da se sprema „puč“ protiv Džoa Bajdena, kojeg su mediji proglasili pobednikom prošlonedeljnih izbora, piše u autorskom tekstu za RT Nebojša Malić, srpsko-američki novinar i stručnjak za međunarodne odnose.

Majkl Kler u liberalnom časopisu „The Nation“ podseća da se Miler bavio tajnim operacijama u Iraku i Avganistanu i savetuje Demokratama da budu na oprezu ako bilo šta pošalje signal da se „Bela kuća sprema da upotrebi vojsku kako bi protivzakonito ukinula demokratiju i uspostavila Trampa kao diktatora“.

​Međutim, imenovanje penzionisanog pukovnika Daglasa Magregora kao Milerovog savetnika u sredu ukazuje da je reč o nečemu sasvim drugom. Pentagon je potvrdio imenovanje izjavom u kojoj se kaže da će Magregorove „decenije vojnog iskustva biti upotrebljene u nastavku primene predsednikovih bezbednosnih prioriteta“.

To zvuči veoma „pentagonski“, dabome, ali Magregor je najpoznatiji po zagovaranju što bržeg povlačenja SAD iz Avganistana. Tramp je prošlog meseca izjavio da bi to trebalo da se desi do Božića, odnosno mnogo pre sredine 2021 kako predviđa mirovni sporazum sa Talibanima.

Jedan anonimni funkcioner Pentagona, kojeg citira Li Fang iz „Intercept-a“, potvrdio je da su čistke u funkciji uklanjanja prepreka koje su vojno-industrijski kompleks i birokratija postavili na putu Trampove politike.

„Predsednik vraća kontrolu nad Ministarstvom odbrane i ovo je preporod Trampove inostrane politike“, rekao je on. „Ovo se dešava jer predsednik smatra da je neokonzervativizam izneverio američki narod“.

Tramp se 2016 zalagao za prekid „beskonačnih ratova“ na Bliskom istoku, ali je u roku od par meseci od dolaska na vlast popustio pred savetima Pentagona i odlučio da iz zaoštri. Poslao je dodatnu vojsku u Avganistan, pojačao bombardovanje i lansirao rakete na Siriju. Ali kada je oslobođena sva teritorija koju su kontrolisali teroristi Islamske države (ISIL), pokušao je da povuče vojsku iz Iraka, Sirije i Avganistana. Pentagon se usprotivio.

Trampov prvi ministar vojni, Džim Metis, dao je ostavku zbog Sirije krajem 2018. Veći deo američkih trupa, koje su u Siriji bile bespravno, povukao se u oktobru 2019. Jedan broj vojnika napustio je Irak tokom ove godine, navodno zbog virusa korona. A u februaru je potpisan mir sa Talibanima, posle skoro 20 godina ratovanja bez ikakvog određenog cilja.

Nema sumnje da je sadašnja politička situacija u Vašingtonu opasna. Bajden tvrdi da je dobio izbore, dok ih Tramp osporava pozivajući se na neregularnosti u nekoliko država. Ko god na kraju prevladao, ako se do rešenja ne dođe otvoreno i pošteno, pola Amerike će se osećati prevarenom.

Šta će biti dalje, niko ne zna, ali treba imati na umu dve stvari. Šta god mislili o njemu, Tramp je ispunio svoja predizborna obećanja – i to držeći se sistema, uprkos klipovima koje su mu u točkove ubacivali birokratija, sudovi i Kongres. Zasad sve što se dešava u Pentagonu ukazuje na ispunjenje obećanja o povlačenju sa Bliskog istoka, a ne na puč kod kuće.

Drugo, upravo su Demokrate – sam Bajden pre svega – potegle ideju upotrebe vojne sile kako bi naterali Trampa da napusti Belu Kuću, ako bi izgubio izbore i odbio da se preda. O tome je bilo reči još u junu, mnogo pre ovih kontroverznih izbora. Šta je tada Bajden znao da formuliše takav scenario, niko ne zna – jer se niko od medija nije usudio da ga pita. Previše su zauzeti stranačkim maštarijama.