Nemačka od srede, 1. jula, stupa na čelo Evropske unije, a Dojče vele (DW) donosi nekoliko zanimljivih detalja vezanih za tu političku tradiciju na Starom kontinentu.
DW tekst počinje time da se nada da nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je od srede i nova predsedavajuća Savetu EU, sa šestomesečnim mandatom, nije praznoverna, s obzirom da će predvoditi 13. po redu predsedavanje EU od njenog osnivanja 1957. godine i dodaje se da će to verovatno biti neuobičajeno predsedavanje, jer rukovođenja EU u eri pandemije do sada nije bilo.
Kako se navodi, nekada je Nemačka, zbog mnogo manjeg broja zemalja članica, bila na redu da predsedava EU svake tri godine, a s obzirom da trenutno ima 27 članica, svaka zemlja je na redu na svakih 13 godina.
Donošenje Lisabonskog ugovora
Nemačka je zemlja koja se najčešće nalazila na vrhu Saveta EU, a iza nje su Belgija, Holandija, Luksemburg, Francuska i Italija – zemlje osnivači projekta Evropske zajednice.
Nemački kancelar Helmut Kol tri puta je bio na čelu Saveta, sledi francuski predsjednik Fransoa Miteran, a Angela Merkel, kao jedina aktuelna čelnica neke članice, po drugi put preuzima rukovođenje Savetom. Na toj poziciji nalazila se 2007. godine, kada je EU prolazila kroz turbulentni proces donošenja Lisabonskog ugovora.
Merkel je jedna od samo dve žene koje su se nalazile na prelaznoj poziciji lidera EU. Prva je bila Margaret Tačer 1981. godine. Od tada se promenilo mnogo toga – Velika Britanija nije članica EU, a ta zemlja odbila je da preuzme tu ulogu 2017. godine, kada je već bilo jasno da će se dogoditi Bregzit.
Redovni samiti lidera Unije
Za zemlje koje su po rasporedu sledile iza 2017. godine nastao je veliki stres, jer su se sve odjednom morale pripremiti pola godine ranije od očekivanog.
Predsedavanje Saveta EU u ovom formatu uvedeno je tek 1975. godine, kada su uvedeni i redovni samiti lidera zemalja članica, i tako su oni postali glavni zadatak zemlje koja predsedava – priprema redovnih sastanaka na vrhu.
Radi bolje koordinacije i kontinuiteta, 2010. godine je uvedena i funkcija predsednika Saveta EU, koju su do sada obavljali Herman van Rompej, Donald Tusk i aktuelni predsednik Šarl Mišel. Od tada je i forma predsedavanja malo izgubila na težini, jer sada deo posla preuzima sam predsednik Saveta.
„Štedljivi“ Žan-Klod Junker
Zbog epidemije koronavirusa, Nemačka je morala promeniti svoju ideju da sastanke vezane uz predsedavanje EU održi u raznim delovima zemlje. Osim toga, Nemačka se odriče i kreiranja posebne kravate koju svaka zemlja na čelu EU priprema kao suvenir i poklon gostima.
No, bivši predsednik Evropske komisije i premijer Luksemburga Žan-Klod Junker u potpunosti je ukinuo praksu poklanjanja, a on je i na drugim mestima bio štedljiv, piše DW.
Tokom predsedavanja Luksemburga 2005. godine, „štedljivi Junker“ policiju za obezbeđenje susreta pozajmio je iz Nemačke, a državnike je na sastanke u centar grada sa aerodroma prevozio ne limuzinama, već šatl-busevima.
Godine 2009. uveden je i princip trostrukog predsedavanja, što zapravo znači bolju koordinaciju aktuelne zemlje predsednice sa dve koje slede – to su u slučaju Nemačke Portugalija i Slovenija, koje EU žezlo preuzimaju u 2021. godine.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
