Agencija je navela da sve veća razlika između najbogatijih Amerikanaca i svih drugih čini privredu zemlje sklonijom da ulazi u ciklične periode naglog procvata i propasti i usporila je petogodišnji oporavak SAD od recesije.
"Ekonomske razlike izgleda dostižu ekstreme koje treba pratiti jer škode rastu", rekla je Bet En Bovino, glavni američki ekonomista u S&P-u.
Zbog rasta koncentracije prihoda među jednim odstom stanovništva na vrhu, agencija je smanjila svoje prognoze privrednog rasta. Delimično zbog te razlike S&P sada prognozira da će američka privreda rasti za 2,5 odsto godišnje u narednoj deceniji, u odnosu na 2,8 odsto koliko je prognozirala pre pet godina.
Agencija takođe predlaže da ne treba koristiti poreski sistem u pokušaju smanjenja jaza između bogatih i siromašnih. Umesto toga ocenjuje da bi veći pristup obrazovanju doprineo smanjenju razlika u bogatstvu.
Više škole obično znači i veće plate. Agencija ocenjuje da bi američka privreda rasla dodatnih pola procentnih poena godišnje, ili 105 milijardi dolara tokom narednih pet godina, kada bi prosečan američki radnik završio samo jednu godinu više škole.
Porezi bi, s druge strane, smanjili podsticaje za rad i uticali na to da poslodavci zapošljavaju manje zbog troškova.
Objašnjavajući kako razlike u prihodima mogu negativno da utiču na privredni rast, S&P, koji se oslanja na analize stručnjaka, navodi da mnogi potrošači postaju zavisniji od zaduživanja da bi mogli da nastave da troše, čime se pogoršava ciklus procvata i propasti. Ili smanje potrošnju, i onda je privredni rast skroman, kao što se dogodilo tokom sadašnjeg oporavka.
Podaci pokazuju koliko se ekonomska razlika proširia.
Amerikanac koji se nalazi na vrhu od jednog procenta onih koji zarađuju, imao je prosečan prihod od 1,3 milion dolara 2012, (poslednja godina za koju su dostupni podaci). Prosečan prihod onih 0,01 na vrhu skočio je na 30,9 miliona dolara.
Ako se uračuna inflacija, prosečna zarada onaj 0,01 procenat ljudi na vrhu je skočio za faktor sedam od 1913. Za 90 odsto Amerikanaca prosečan prihod, uz uračunavanje inflacije, porastao je samo za faktor tri od 1917, a poslednjih 13 godina je pao.
Ipak, svi ekonomisti se ne slažu oko toga koliko razlika u bogatstvu usporava rast, ili čak da li ga uopšte usporava.
Profesor ekonomije sa Univerziteta Harvard Greg Makiv napisao je u radu 2013. da dokazi pokazuju da većina veoma bogatih stekne bogatstvo davanjem znatnih doprinosa, ne nadigravanjem sistema.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
