Od mlađih osoba, od 18 do 30 godina, tražiće se da rade 25 sati nedeljno, dok će nezaposleni od 31 do 49 godina starosti, imati obavezu od 15 sati nedeljnog rada.
Od nezaposlenih će se, takođe, tražiti da mesečno obavezno popune 40 prijava za radna mesta.
Primaoci socijalne pomoći za nezaposlene (dol) iznad 50 godina starosti imaće, takođe, mogućnost da učestvuju u "programima aktivnosti za nezaposlene", što je drugi naziv za "njork for the dole", odnosno rad za socijalno. Oni su, videće se, državi još nejasna kategorija, jer su "grupa visokog rizika" za nalaženje posla.
Aktivno traženje poslaPomoćnik ministra za zapošljavanje Luk Hartsujker kaže da će nova pravila osigurati da nezaposleni aktivno traže posao. |
Obavezan rad za pomoć danas važi za nezaposlene do 30 godina starosti, ako su bez posla najmanje godinu dana i to samo u 18 područja u zemlji, gde je nezaposlenost velika. Njihova dužnost je da šest meseci rade 15 sati nedeljno kako bi, posle toga, počeli da primaju socijalnu pomoć. Program se, očito, sada proširuje na – sve.
Iako neki delovi novih propisa potpadaju pod zakonsku regulativu, veruje se da oni mogu da budu primenjeni čak i ako ih Senat odbaci. Problem nezaposlenosti i socijalne zaštite, inače, daleko je dublji od jednostavnog posmatranja brojke onih koji ne rade.
Pomoć starijim radnicimaIzvršni šef Nacionalnog udruženja seniora Majkl O’Nil kaže za "Australijen" da vlada mora da pomogne dokvalifikovanju starijih radnika, ako uopšte želi da starosnu granicu za odlazak u penziju podigne na 70 godina. Sada je, kaže on, invalidska penzija postala "de fakto" – starosna penzija. |
Pošto su saopštene ove, zaista krupne promene, pojavila se zanimljiva studija koja baca novo svetlo na posebnu situaciju u kojoj se nalaze osobe u srednjim godinama koje ostanu bez posla. Dobar deo njih, kada izgube posao, ne završava na spisku primalaca socijalne pomoći za nezaposlene, već odlaze u – invalidsku penziju.
Samim tim, to je novo opterećenje za fondove Federalne vlade koja pokušava da ih, oštrim merama, zaštiti od većeg trošenja.
Statistički podaci, naime, pokazuju da radnici koji imaju srednje obrazovanje, imaju 55 odsto šanse da odu u invalidsku penziju po gubitku posla, nego da se nađu na spisku onih koji i dalje traže gde bi radili.
Ovo potvrđuju činjenice – polovina manuelnih radnika u 50-im i 60-im godinama života, posle dobijanja otkaza otišli su u invalidsku penziju. Dalje, osobe starije od 50 godina, prema ovim analizama, imaju deset puta veće izglede za invalidninu od ostalih.
Napuštaju fizički radLjudi u ranim pedesetim godinama počinju da napuštaju fizički rad, jer više ne mogu – 39 odsto njih odustaje zbog bolesti ili povrede. Njih 14 odsto ostaje sasvim bez posla, dok 17 odsto počne da radi kao negovatelji partnera, roditelja ili deteta. Zdravstveni razlozi pogađaju dvostruko više manuelnih, nego kancelarijskih radnika. |
Do rezultata je došao Nacionalni centar za produktivnost starijih osoba i njima se daje objašnjenje uzroka ubrzanog rasta broja invalidskih penzionera.
Radnici između 55 i 64 godine starosti čine do čak jedne trećine ukupnog broja od 832.533 invalidska penzionera u Australiji i oni dobijaju dvonedeljno 256 dolara više od primalaca socijalne pomoći za nezaposlene.
Izveštaj pokazuje da mnogi stariji radnici žele da rade, ali poslove koji nisu fizički. Međutim, ne mogu sebi da priušte dopunsku obuku. Činjenica je, naime, da su kancelarijski i stručniji zanatski poslovi prihvatljiviji za starije radnike, ali mnogima nedostaje neophodna pismenost ili poznavanje informativne tehnologije.
– Ovo su grupe visokog rizika i postoji ogromna potreba za obukom baš tih grupa, u različitim periodima njihove karijere, pre nego što postanu nezaposleni – navodi se.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
