Amerika priznala da zaostaje za Kinom

Prema njegovim rečima, SAD sada nemaju domaćeg proizvođača koji bi ponudio čitav niz rešenja za izgradnju telekomunikacionih mreža nove generacije. Konkurenti „Huaveja“ su evropski „Erikson“ i „Nokija“. Međutim teško im je da se nadmeću sa kineskim gigantom. Kao rezultat, kineske kompanije „Huavej“ i „ZTE“ isporučuju oko 40 odsto sve telekomunikacione opreme na svetu. Udeo „Huaveja“ na „domaćem“ tržištu EU je 30 odsto, dok „Erikson“ i „Nokija“ pojedinačno čine nešto manje od trećine.

Bar je rekao da bi SAD trebalo da steknu većinski udeo u „Eriksonu“ i „Nokiji“ bilo direktno, bilo putem konzorcijuma prijateljskih kompanija iz Amerike i drugih zemalja. Prema njegovom mišljenju, da bi bili konkurenti „Huaveju“, evropskim telekomunikacionim proizvođačima potreban je snažan finansijski podsticaj, kao i veliko tržište prodaje. SAD mogu pružiti i jedno i drugo, smatra Bar.

Kako nadoknaditi zaostajanje za Kinom

Bar nije jedini koji predlaže ujedinjenje sa „Eriksonom“ i „Nokijom“. Ranije je ekonomski savetnik predsednika SAD Lari Kadlou najavio da će Bela kuća zajedno sa „Eriksonom“ i „Nokijom“, kao i sa američkim tehnološkim kompanijama „Majkrosoftom“, „Delom“ i „AT&T“, razviti sopstveni napredni softver za 5G mrežu. Prema rečima Kadloua, zadatak je da se razviju jedinstveni standardi softvera za 5G i da to budu standardi koji su priznati u čitavom svetu. Pri tome je važno da razrađeni softver funkcioniše na bilo kojoj vrsti opreme.

SAD su više puta prekorile „Huavej“ za korišćenje vladinih subvencija i za to da kompanija na taj način obezbeđuje konkurentsku prednost. Pored toga, Vašington je optuživao kineskog proizvođača za bliske veze sa državom i izrazio zabrinutost da se „Huavej“ možda bavi špijunskim aktivnostima. Kompanija to kategorički negira. Sada SAD shvataju da gube tehnološku trku i takođe razmišljaju o državnoj pomoći, kaže za Sputnjik stručnjak sa Instituta za međunarodne odnose na Univerzitetu u Nankingu Gong Hongli.

– Sjedinjene Države su se tradicionalno oslanjale na privatne kompanije kako bi pokrenule inovacije, ali u slučaju sa 5G, privatne kompanije ne mogu uvek tačno da predvide trendove ili da mobilišu resurse. Sa druge strane, u Kini država igra veliku ulogu u toj oblasti i efikasno raspoređuje svoje resurse. Zato smo i napredovali. U Vašingtonu su to shvatili i nadaju se pomoći države u razvoju 5G sistema. Taj problem nastaje na mnogim nivoima interakcije između kineskog i američkog ekonomskog sistema – kaže kineski ekspert.

I u Grand kanjonu problemi s mobilnom mrežom

Američki ekonomski i pravni sistem je zaista postao svojevrsna prepreka za razvoj 5G. Čak i postojeće mobilne mreže u SAD i Kini u pogledu kvaliteta pokrivenosti su neuporedive. Putnici su više puta primetili da je u Kini stabilna pokrivenost čak i u najnepristupačnijim planinskim predelima, dok u Sjedinjenim Državama duž lokalnih auto-puteva, u nacionalnim parkovima, čak i u svetski poznatom Grand kanjonu, mobilna mreža radi sa prekidima.

U SAD gotovo celokupno zemljište i nekretnine pripadaju privatnim licima. Da bi se postavila bazna stanica i antena, operator se mora dogovoriti sa vlasnikom zemljišta ili objekta. Pri tome, država ne može da utiče na uslove postignutih dogovora, niti može da primora vlasnika da obezbedi svoje zemljište za mobilnu infrastrukturu.

U slučaju 5G mrežama problem je još gori. SAD su do sada uspele da izdvoje samo ultravisoke frekvencije za novu generaciju komunikacija, a kako bi se osigurao stabilan rad predajnici se moraju instalirati skoro na svakih 150-200 metara. Osim toga, na ultravisokim frekvencijama signal ne prolazi kroz betonske zidove. Zbog toga su tranzistori potrebni i u zatvorenom prostoru. U takvoj situaciji problem je praktično nerešiv.

Kina ne sedi skrštenih ruku

Očigledno je da treba menjati sistem odnosa privatne svojine koji je uspostavljen decenijama ili odabrati drugi spektar frekvencija. Štaviše, skoro ceo svet je izabrao za razvoj 5G talasnu dužinu sa dijapazonom manjim od 6 Hz. Problem je u tome što u tom dijapazonu, u EU i u SAD, funkcioniše komunikacija i vojnih i specijalnih službi. U EU su problem rešili lako: počeli su da dele taj dijapazon u vojne i civilne svrhe, ali na primer u Rusiji, mobilnim operaterima je zabranjeno da dele frekvencije sa specijalnim službama dok se u mreži ne bude koristila isključivo domaća oprema. Očigledno je da SAD imaju isti problem. Zbog toga generalni državni tužilac predlaže Amerikancima da steknu većinski udeo kod evropskih telekomunikacionih proizvođača, kako bi iskoristili optimalni frekvencijski dijapazon i rešili problem razvoja 5G.

Sada SAD traže bilo kakav način da nekako zaustave razvoj Kine. Ministarstvo trgovine je još u maju unelo „Huavej“ na crni spisak, zabranivši američkim partnerima da toj kompaniji isporučuju opremu i softver. Kao rezultat toga novi modeli „Huavej“ pametnih telefona ostali su bez prodavnice aplikacija „Gugl plej“.

Međutim, Kina ne sedi skrštenih ruku, već pokušava da odgovori na američku tehnološku agresiju. Četiri kineske kompanije: „Sjaomi“, „Huavej“, „Oppo“ i „Vivo“ ujedinjuju snage kako bi stvorile platformu za programere izvan Kine da istovremeno preuzimaju aplikacije u svim njihovim prodavnicama aplikacija, saopštio je „Rojters“. Prema rečima analitičara, takvo rešenje je osmišljeno da izazove dominaciju „Gugl pleja“. Prototip će raditi u devet regiona, uključujući Rusiju, Indiju i Indoneziju. Na taj način kompanije žele da privuku programere aplikacija u celom svetu. Zbog toga što im je sada korisnije da svoje proizvode prilagode sistemima IOS ili Android, a ne nekim drugim.

Međutim u SAD još ne razumeju šta da rade sa Kinom. Pentagon je, paradoksalno, protiv ograničenja Ministarstva trgovine na saradnju američkih kompanija sa kineskim partnerima. Pentagon upozorava da to neće zaustaviti razvoj Kine, nego će pogoditi američke kompanije koje će izgubiti kinesko tržište i izgubiće milijarde dolara koje bi se mogle uložiti u istraživanja i razvoj. I tada će SAD definitivno izgubiti titulu svetskog tehnološkog lidera.