Jedan klik za roman i stih

Prva digitalna biblioteka srpske dijaspore i zvanično je „otvorena“ od strane Fonda dijaspora za maticu, a oni koji joj pristupe moći će da pregledaju knjige koje sadrži ili da se prijave i pridodaju svoja dela.

– Svoj rad počinje jedna posebna nacionalna, kulturna institucija – biblioteka srpske dijaspore. Ideja o osnivanju ove biblioteke potekla je pre nekoliko godina, ali su se okolnosti stekle tek sada kada smo dobili podršku od Direkcije za dijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Do sada smo prikupili mnogo dokumentacije o knjigama i autorima iz srpske dijaspore, kao i o knjigama i autorima iz Srbije koji su posvećeni odnosima matice i dijaspore – istakao je u uvodnoj reči Živadin Jovanović, potpredsednik Upravnog odbora i jedan od osnivača Fonda dijaspora za maticu.

Jačanje zajedništva

Prema rečima Jovanovića, radi se o desetinama hiljada autora i mnogo više njihovih dela. Projekat nije zamišljen kao biblioteka beletristike, već „nauke i obrazovanja i svih proizvoda intelektulnog rada ljudi iz rasejanja i onih iz matice o – našoj dijaspori. Fond dijaspora za maticu, kaže Jovanović, nabavio je obimnu bibliografiju koja obuhvata više hiljada autora, a namera je da ova biblioteka bude značajan prilog učvršćivanju i produbljivanju ukupnih veza između matice i rasejanja i da podstakne duh jedinstva i zajedništva našeg naroda, ma gde on bio.

Generalna sekretarka Andrijana Tasev ukazala je kako autori iz svih delova sveta mogu da doprinesu ovom projektu. Postoje određene kategorije za unos podataka: ime i prezime autora, naslov publikacije, godina, mesto i država izdavača i izdanja, a Tasev kaže da su ovu poslednju kategoriju odvojili od države autora iz dijaspore.

– Jedna od glavnih funkcija biblioteke je istraživačka, da bi studenti lakše mogli da istražuju iz koje države ima najviše autora, na kom jeziku objavljuju, iz kojih oblasti stvaraju i to će moći da se pretražuje po ključnim rečima – po oblastima stvaranja, po jeziku ili tipu publikacije. Predvideli smo više od 40 kategorija od ekonomije, prirodnih i tehničkih nauka, medicine, umetnosti…

Otkup i poklon

Andrijana Taskov kaže da se knjige mogu otkupljivati, ali i poklanjati, a osnovaće se i posebna „knjiga darodavaoca“. Ulaskom u prijavu, ide se na poseban portal gde se knjige odobravaju, ali pre toga administrator proverava sve unete podatke, da li su verodostojni, da bi mogli da se odobre da bi se postavili na sajt.

– Važno je da informacija na sajtu bude pouzdana. Ako neko želi da se bavi stvaralaštvom Srba u rasejanju 2020. godine, pretraživanje započinje sa tom godinom i dobija sve podatke kojima naša biblioteka raspolaže – kaže Andrijana Taskov.

Sve na jednom mestu

– Cilj je da na jednom mestu sakupimo sve što je napisano bilo gde o našoj dijaspori i sve što je dijaspora u tom kreativnom smislu postigla u proteklim vekovima. Dela o dijaspori i dela iz dijaspore su inače prisutna u postojećim nacionalnim i državnim institucijama u Srbiji, ali ne na jednom mestu i nisu sistematski sakupljana, ne postoji celovita dokumentacija – rekao je Živadin Jovanović.

Podrška „Vesti“

Na skupu je istaknuta posebna zahvalnost listu „Vesti“ kao jednom od medija koji je dao punu podršku projektu, a i veliki broj zemljaka iz rasejanja poslao je podsticajne poruke. U mejlu Aca Dragićevića iz Švedske, osnivača dvojezičnog časopisa „Dijaspora“ stoji: „Zamišljao sam i bio sam sve ove godine ubeđen da će se pojaviti ovakav projekat. Čestitam! Imate moju punu podršku“. Tako će se vrlo brzo ovaj časopis naći u našoj biblioteci. Milka Kajganić, književnica i predsednica udruženja Literarni krug iz Švajcarske rekla je da se veseli našoj saradnji, a predstavnici Srba iz Italije, Australije, Kanade, iz Njujorka i Čikaga izrazili su svoju radost za ovakvim načinom povezivanja matice i rasejanja.

Srpska kuća

Fond dijaspora za maticu ima ideju o osnivanju Srpske kuće, koja bi bila mesto susretanja matice i rasejanja. To bi bila sigurna i stalna adresa na koju se svaki čovek iz rasejanja može obratiti kad dođe u Srbiju, bilo da je reč o biznisu ili kulturi. Kako ova biblioteka zvanično nema svoje sedište, Srpska kuća bi bila njen dom – rekao je Živadin Jovanović i izrazio nadu da će se i ovaj projekat uskoro realizovati.