Mrak je najgušći pred svitanje

Reditelj Emir Kusturica predstavio je novu knjigu „Kad mrtve duše marširaju“ na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, za koju je rekao da predstavlja zbir njegovih reakcija na vreme u kome živimo. Ovu knjigu je napisao jer se, između ostalog, veoma naljutio na jednu frazu u filozofskom krugu u Americi „da ljudi žive večnu sadašnjost“.

Kusturica je naveo da je fraza postala neka vrsta religije i da postaje opasnost „za svakog ko radi za ideju da se posle smrti pojavljuje duša i da nastavlja u bilo kojoj formi život“. Ocenivši da se nalazimo na kraju humanizma i početku transhumanizma, Kusturica je primetio da nema stvari na skupu u Davosu koja nije najavljivana u Holivudu, pa se tako u filmu „Terminator“ stavljaju pločice pod kožu, dok u „Matriksu“ postoji daljinsko upravljanje.

– Ovi koji dolaze prete nam, ne samo ukidanjem krompira, luka i paradajza nego nas kompostiraju. Američka firma koja vrši kompostiranje ne čeka da čovek ispusti dušu nego ga stavljaju u postupak sušenja i mlevenja, i postajemo dobro đubrište za vrt – naveo je reditelj.

Kusturica je ocenio da živimo u vremenu kada „imamo nesreću da će uskoro moći da nam stave u usta ono što nismo ni pomislili“.

– U spletu nesreća koja nas okružuju napisao sam knjigu zato što je ona na neki način surogat usmene književnosti. Nekad se pojavljivala knjiga kao nešto krajnje opasno. Najveći pisci, stari grčki i u Aleksandriji su bili ljudi skloni usmenoj književnosti – rekao je Kusturica.

Branimir Nešković iz izdavačke kuće Catena mundi je istakao da Kusturica u knjizi traga za odgovorima na pitanja među kojima su „gde su danas umetnost, sloboda i ljudskost, i da li ima spasa i nade za srpski narod“.

Kusturica postavlja i pitanja kako je kapitalistička pohlepa stvorila tehnološkog monstruma koji preti čovečanstvu, zašto se bez Dostojevskog i Gogolja ne može razumeti rat zapada protiv Rusije i da li je holivudski film već pojeo svoju publiku.

Profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar je ocenio da je „Kad mrtve duše marširaju“ slobodno pisana, asocijativno povezana, temperamentno intonirana knjiga, „koja cilja da otkrije nešto što se zove duhovna situacija vremena“.

Rad tajnih službi

U prvom nivou knjige centralna tema Kusturičinog razmišljanja je tehnološka revolucija i skup u Davosu, a Lompar dodaje da Kusturica ukazuje na mogućnost tehnološkog upravljanja našim životima, u smislu brisanja pamćenja i strukturiranja svesti. „Ulazimo u novu definiciju ljudskosti, gde je negativni junak direktno Klaus Švab“, a Kusturica otkriva da oni koji su protiv toga često pripadaju istom sistemu, poput milijardera Ilona Maska.

Prema njegovim rečima, Kusturica se bavi i radom tajnih službi kao bitnim generatorima sadašnjeg kretanja, gde je negativni junak šef CIA Alen Dalas, a u trećem sloju knjige poredi književnost i film, gde smatra da je film zapao u neku vrstu tehnološke učaurenosti.

– I sad se snimaju izvanredni filmovi, ali je pravo pitanje zašto su nestali s koridora vidljivosti – rekao je Lompar.

Svet kao zatvor

„Nije li svet odavno postao zatvor u kome bodljikave žice više nisu najizrazitiji simbol neslobode? Nisu li kazne za one koji ne žele da se vakcinišu samo jedan korak svetske vlade ka ostvarivanju ideje o planetarnoj dominaciji i ostvarivanju, kako je već negde rečeno, digitalnog zatvora? Pritvor u kome se nalazio Novak Đoković samo je izrazita slika pomenute namere. Ko se to tamo nama usprotivio, ko želi slobodno da preskače ograde, koje smo mi iskovali? U svetu sebičnosti i pohlepe, dok mrtve duše marširaju svuda oko nas, neminovno je da iščezavaju duhovnost i umjetnost“, piše Emir Kusturica u najnovijoj knjizi.