Godinama uz rodni kraj

Zajednička donacija od 500 evra koju je, u želji da obraduje više nevoljnika u rodnom kraju, poslala grupa Sandžaklija iz Štutgarta u Nemačkoj, inače dugogodišnji čitaoci „Vesti“ i dokazani dobrotvori, stigla je ovih dana u Novi Pazar i već je razdeljena dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta na Pešteru, Rogozni i Goliji.

Zlatno srce

Voljom dobrotvora, donacija je podeljena na pet jednakih delova. Po 100 evra dobili su: poslednji pešterski nomad Safet Kovačević, jedini žitelj zabitog sela Pode na granici Srbije i Crne Gore, slabovidi i siromašni Hamdija Ajdinović iz Rasne na Pešteru, siromašna porodica Joksimović iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara, teško bolesna Muratka Ramičević iz Kladnice kod Sjenice i siromašni đak-pešak Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji.

– Pre tri meseca stigla mi je donacija od 100 franaka, prva i jedina u ovoj godini, a evo sada još jedne radosti, 100 evra iz Štutgarta. Mnogo mi znači ova pomoć, posebno u pripremama za zimu. Kupiću brašno i druge namirnice, kad napadaju veliki snegovi biću odsečen od sveta – priča Safet Kovačević koji, nakon smrti majke Emine, živi sam na svom „ranču“, udaljenom od civilizacije više od 30 kilometara.

– Mislio sam da su me dobri ljudi zaboravili, na moju sreću i radost ipak nisu. Znači mi novac i svaka pomoć, još više saznanje da, iako sam bespomoćan u ovoj divljini, nisam potpuno sam i otpisan. Hvala mojim zemljacima iz Nemačke. Bog neka ih čuva i sreća prati – poručuje ovaj siromašni gorštak sa Peštera.

Donacija iz Štutgarta puno će značiti i siromašnom, poluslepom i potpuno nemoćnom Hamdiji Ajdinoviću iz sela Rasno na Pešteru koji jedva prehranjuje sebe i bolesnu suprugu Irmu. Tokom leta, Hamdija je iz dijaspore dobio nešto pomoći, što mu je omogućilo da kupi ogrev i zalihe brašna. Donaciju zemljaka iz Štutgarta potrošiće za lekove i struju.

– Zahvaljujući „Vestima“ i humanitarcu Hidu Muratoviću, preko koga nam je stigla najnovija pomoć, dobrotvori širom sveta sada znaju za sve naše muke, odricanja i strepnje. Znaju i kako se borimo za golo preživljavanje. Nadam se da će nam humani ljudi pomoći da nekako preguramo zimu koja je u ovim krajevima uvek duga i teška – priča Hamdija i puno se zahvaljuje dobrotvorima iz Nemačke.

Donaciji se puno obradovao i jedva pokretni Željko Joksimović iz Donjeg Sebečeva kod Novog Pazara koji je štićenik našeg Humanitarnog mosta nepunu godinu dana. Siromašni i teško bolesni Željko jedva se kreće uz pomoć štaka. Penziju, niti socijalnu pomoć nema, da radi zbog bolesti ne može. Teško je bolesna i njegova supruga Rajka, smetnje u razvoju ima i njihova ćerka Jelena.

– Hvala puno dobrotvorima iz Štutgarta, Bog neka ih čuva. Kupićemo najneophodnije namirnice i lekove, nadamo se da nas dobri ljudi neće zaboraviti i da će i tokom zime biti uz nas – ističe Željko.

– Baš sam se obradovala, sneg samo što nije pao, a ja u kući nisam imala ni dinara. Ni lekove nisam mogla da obezbedim – priča teško bolesna Muratka Ramičević iz Kladnice kod Sjenice kojoj naši čitaoci, mahom poreklom sa ovih prostora, duže od decenije pomažu da kupi lekove i da se zimi ugreje u oronulom i vlažnom kućerku bez vode i struje.

Radost ne krije ni Nikola Petronijević iz sela Joše na Goliji, siromašni đak-pešak kome je takođe iz Štutgarta stiglo 100 evra.

Marljiv učenik

– Dobrotvori su pre tri godine meni i mom bolesnom ocu Milovanu sagradili kuću, pomogli su nam da se lečimo i prehranimo. Meni sada pomažu da se školujem i da postanem svoj čovek. Trenutno sam na završnoj godini srednje mašinske škole, želja mi je da jednoga dana gradim podmornice, da brinem o svom bolesnom ocu i pomognem drugim ljudima u nevolji. Hvala puno dobrotvorima – poručuje Nikola sa Golije.

Bolesno srce

– Hvala beskrajno dobrotvorima iz Štutgarta. Sigurna sam da će Svevišnji nagraditi njihovu humanost i dobrotu. Čula sam da su poslali pomoć još nekolicini nevoljnika u ovom kraju. Svaka im čast. Šta bismo mi bedni i siromašni bez ovakvih ljudi – pita se Muratka, čije srce radi sa samo 40 odsto kapaciteta.