Za dobročinstva nema prepreka

Mada je zima period blagog zatišja, kada je humanitarni rad u pitanju, najnovije donacije usamljenim i siromašnim staricama govore da naši čitaoci i dobrotvori, sa raznih strana sveta „ne spavaju“.

O nemoćnim, bolesnim i starim u rodnom kraju brinu tokom cele godine, a među njima su se ovog puta našle Miljojka Aksentijević iz zabitog Žunjevića na Rogozni, Feha Ćosović iz Braćaka na Pešteru i Kata Bašić iz Svilanova na Goliji.

Starici Miljojki Aksentijević, koja godinama živi sama na periferiji zabitog sela Žunjevići na Rogozni, tokom januara i februara često odsečenog od ostalog sveta, donaciju od 100 evra poslala je Miljana Marinković iz okoline Malmea u Švedskoj. Baka Feha Ćosović iz pešterskog sela Braćak, koja takođe godinama živi sama, dobila je 100 evra i još 50 evra u namirnicama od donatora Muja Crnovršanina, poreklom iz Novog Pazarac, sada žitelja Minhena.

Još 100 evra i obilje namirnica i lekova stiglo je za baku Katu Bašić iz zabitog sela Svilanovo na padinama planine Golije, koje joj je uputio bračni par Marjanović iz Bazela u Švajcarskoj.
Da bi bakama uručili donacije, posebno namirnice i lekove na kojima su insistirale, bila nam je neophodna pomoć našeg saradnika i poznatog novopazarskog humanitarca Hida Muratovića, čijim smo terenskim vozilom i uz podosta pešačenja uspeli da se, uprkos velikom snegu, probijemo do Žunjevića, Braćaka i Svilanova. Našoj poseti posebno se iznenadila Miljojka Aksentijević koju smo, da bi joj uručili donacije, posetili i krajem januara.

– Nije trebalo da se mučite po ovom snegu, jer ove zime imam svega i ni u čemu ne oskudevam. Nije ni veliki mraz, pa nema ni vukova na Rogozni. Hvala Bogu, i zdravlje me prilično služi – ističe baka Miljojka.

Naglašava da su joj dobri ljudi prošle jeseni obezbedili sve što joj je potrebno da prezimi zimu, čak i da, koliko je to moguće, adaptira svoj oronuli kućerak. Nekoliko donacija stiglo joj je i u ovoj godini.

– Hvala vam, dobri ljudi! Bog vam podario sreću i zdravlje. Da nije dobročinitelja iz celog sveta koji mi pomažu već godinama, bojim se da više ne bi bila u životu. Svaka donacija meni produži život i dodatno me tera da se borim i istrajem na svom kakvom-takvom kućnom pragu – dodaje Miljojka.

Poseti i donaciji prilično se iznenadila i baka Feha Ćosović iz pešterskog sela Braćak, koja je davno izgubila sina jedinca u Nemačkoj i od tada živi sama, bez ikog svoga i ikakvih primanja. I njoj su više puta do sada pomagali čitaoci „Vesti“ sa raznih strana sveta.
Put do njene kuće danima je bio zavejan. U jednom trenutku visina belog pokrivača je prelazila 60 centimetara, a nakon blagog otopljavanja do bake se može pešice.

– Bog vam dao sreće i zdravlja! Hvala tom Muju-Pazarcu što me se setio, posebno ste me obradovali zbog kafe. Bilo mi je ponestalo, najbliže komšije daleko, a ja na kafu navikla. Najveći deo novčane donacije potrošiću da platim struju, već su dolazili iz Elektrorasa i pretili da će me zbog duga isključiti. Ne smem da ostanem bez televizora i tople vode u bojleru. Namirnice će potrajati bar u narednih mesec-dva dana – priča baka Feha i naglašava da su joj čitaoci „Vesti“ kupili šporet, televizor i kauč i više puta je spasavali gladi, na čemu će im doživotno biti zahvalna.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Oskudica je prošlost

Radost je stigla i u dom bake Kate Bašić na Goliji. Za njenu radost pobrinula se porodica Marjanović iz okoline Bazela, a njihovu pomoć od 100 evra baka će potrošiti za struju i lekove. Namirnice koje je dobila, omogućiće joj miran san sve do proleća.

– Prošle jeseni i ove godine baš me krenulo, jer ne prođe mnogo vremena, a stigne neka donacija. Oskudica u namirnicama sada je prošlost, imam i lekove, na vreme sam obezbedila ogrev. Do neba i Boga sam zahvalna svima koji mi pomažu. Bez dobrih ljudi moj život u zabitom Svilanovu bio bi neizdrživ – naglašava baka Kata.

Sve tri bake zamolile su nas da im, kad ponovo dođemo, ponesemo pokoji kilogram vunice kako bi sebi isplele džempere, čarape i šalove.

– Duga je zima, pa mi je pletenje i razonoda. Još dobro vidim i volim da pletem – ističe Feha Ćosović. Već prilikom sledećeg odlaska na Rogoznu, Pešter i Goliju humanitarac Hido Muratović ispuniće želju ovih baka.