Srbin sedeo s Hitlerom u klupi

U nastojanjima da upiše nemačku Akademiju slikarske umetnosti, Adolf Hitler je pohađao likovnu školu u Minhenu, u kojoj je 1903. godine klupu delio sa Hristiforom Crnilovićem (1886-1963), velikim srpskim slikarom i etnologom.

"Tačno je da je Hristifor bio u minhenskoj školi crtanja s Hitlerom", rekao je za "Kurir "Srboljub Takić, direktor Narodne biblioteke "Desanka Maksimović" u Vlasotincu, rodnom mestu Crnilovića.

Sličan početak, različit kraj: Hristifor Crnilović i Adolf Hitler

On je dodao da postoje pisani dokumenti u kojima se može pronaći podatak da su Crnilović i Hitler u dva navrata bili u školi na pripremnoj nastavi kod Antona Ažbea, da bi polagali prijemni ispit za upis na državnu Akademiju slikarske umetnosti.

Profesor slikarstva Karl fon Mara zapisao je da se Hitler interesovao za Hristifora. Često je od Hristifora tražio savet, dugo gledao njegove slike i s njim razgovarao.

Hitler je teatralno, mašući rukama, objašnjavao Hristiforu nešto, a ovaj bi ga prekrštenih ruku gledao, povremeno klimanjem glave odobravao ono u šta je ovaj pokušava da ga ubedi i smeškao se.

I poznati profesor slikarstva na Akademiji slikarskih umetnosti Gabrijel fon Hakl je pisao o druženju Hristifora s Hitlerom:

"Imao sam utisak da je Hitler hteo da preko Hristifora dođe do Akademije, što je ovaj i pokušavao."

U jesen 1903. godine u Minhenu su počeli da pohađaju školu crtanja Antona Ažbea.

Razišli su se jer je Hristifor upisao Akademiju slikarske umetnosti, a Hitler je, i pored upornog nastojanja, morao da odustane. Nakon toga je krenuo drugim putem.

Po rečima Zorana Davinića, poznatog vlasotinačkog satiričara, postoje zabeleške iz kazivanja pokojnog velikog dobrotvora Hristifora Crnilovića koji do detalja opisuje Hitlera kakav je bio kao đak.

Više puta mu je ovaj znameniti Vlasotinčanin davao da koristi i prepisuje njegove odgovore, skice i slike, a kad bi Hitler, koji je bio vrlo rečit, počeo da muca jer nije znao odgovor, Hristifor mu je šaputao.

"Da sam znao šta će se od Adolfa stvoriti, ne bih bio takav prema njemu", govorio je u starijim danima Hristifor, koji je kao najbolji učenik, posebno crtač, bio uzor ostalima, piše "Kurir".

Srpski heroj umro u bedi   Hristifor Crnilović - Kice je bio jedan od 1300 kaplara u Prvom svetskom ratu. Ratujući, preživeo je dva balkanska rata, preživeo golgotu, dočekavši vaskrsnuće Srbije. Bio je intelektualac koji je svojim idejama moderne umetnosti nastojao da Srbiju približi tadašnjoj Evropi, a da istovremeno evropskoj javnosti ukaže na svoju zemlju, njenu kulturno-istorijsku baštinu, da tih prvih godina dvadesetog veka Srbiju na velika vrata uvede u Evropu.   Hristifor Crnilović Crnilović je bio poznati slikar svoga vremena. Kao pedagog koji se pamti i poštuje, priveo je umetničkom pozivu dvojicu velikih srpskih slikara: Predraga Peđu Milosavljevića i Aleksandra Tomaševića. Bavio se etnografijom, a poznata je njegova etno zbirka, koja je danas izložena u "Manakovoj kući", delu Etnografskog muzeja u Beogradu. Ona sadrži narodne nošnje i nakit centralno-balkanskog područja iz 19. i prvih decenija 20. veka. Hrabar ratnik, čovek koji se nikada nije predavao iako je bio svestan da je kao stvaralac odgurnut na bočni kolosek života.   Napisao je jednom prilikom svojoj sestri Zori: "Kad se tako mnogo namučim, kao ovo nekoliko dana, pomislim što ne umrem da se ne mučim do kraja života. Ako eto, imam neki cilj pred sobom to se pored toga udubim u to i zaboravim...). Ne dolikuje to čoveku koji je sedam godina učestvovao u najljućim ratovima (...). Moram da izdržim do kraja i ovo što mi je sudbina dodelila spokojno i mirno kao Hristos..."   I izdržao je do kraja ono što mu je život namenio kao sudbinu - posle Drugog svetskog rata, kao puki siromah, umro je u svom rodnom Vlasotincu.