Razmnožavaju se bogati, a ne najjači
U jednom periodu razvoja čovečanstva proncip prirodne selekcije zamenjen je principom bogatstva, odnosno došlo je do pojačanog razmnožavanja bogatih, ističu naučnici.
Čovečanstvo se sa "preživljavanja najjačih" prebacilo na "preživljavanje najbogatijih", pokazuje istraživanje Univerziteta u Arizoni, Kembridža, Univerziteta u Tartu i estonskog Biocentra.
Pre četiri do osam hiljada godina značajno je smanjen broj muškaraca koji su se razmnožavali, dok je broj žena ostao konstantan. Naučnici veruju da se radi o posledicama "zgrtanja" materijalnog bogatstva i moći.
Skupljanje bogatstva i uticaja povećalo je uspeh malog broja muškaraca i njihovih sinova, objašnjava Melisa Vilson Sajers, rukovodilac istraživanja Univerziteta u Arizoni.
Rezultati istraživanja zasnovani su na uzorcima DNK uzetim od 456 muškaraca iz sedam regiona svih pet kontinenata. Naučnici su posebnu pažnju obratili na Y hromozom, koji se prenosi isključivo muškom linijom nasleđivanja, i na mitohondrijsku DNK, koja se nasleđuje isključivo po ženskoj liniji.
Podaci su otkrili dva "uska grla" u ljudskoj evoluciji, kada je jako mali broj jedinki imao potomstvo. Jedno "usko grlo" poznato je od ranije - pre 50.000 godina u Africi cela ljudska populacija spala je na samo nekoliko hiljada muškaraca i žena i oni su postali preci svih današnjih ljudi na Zemlji.
Drugo "usko grlo" potpuno je iznenadilo naučnike, s obzirom da je pogodilo samo muški rod. Do njega je došlo u periodu kada je čovečanstvo bilo u stadijumu globalnog rasta, podstaknutog rastom poloprivrede. Posle "procvata" poljoprivrede, broj muškaraca koji su imali potomke značajno je smanjen.
To znači da su u jednom trenutku ljudske prošlosti najvažnija adaptacije za razmnožavanje bile - bogatstvo i moć, čiji se uticaj može osetiti i danas.
