Seks u staroj eri (4): Tajne Desete muze
Velikog tragičara Euripida je njegov umetnički protivnik Sofokle opisao kao čoveka koji mrzi žene u svojim dramama, a obožava ih u krevetu. Euripidove junakinje su zaista poznate po nesrećnoj sudbini koju su, kako izgleda, same sebi skrojile. Među njima je najpoznatija Medeja. Da bi se osvetila nezahvalnom mužu kada je zaboravio koliko mu je pomogla u karijeri, pa ju je ostavio zbog mlađe i uticajnije žene, ona je poubijala zajedničku decu.
MEDEJINA PORUKA
Ali, Euripid je bio prvi antički umetnik koji je upravo kroz usta ove čudovišne junakinje dao sliku Atinjanke svog vremena, 5. veka pre nove ere. Tako Medeja, obraćajući se "korintskim ženama", poručuje publici: "Propadoh, i život već za mene, sestre, čara nema osim smrti. Jer onaj ko mi beše sve, to dobro uviđam, moj muž, ispao je podlac najgori. Od svega štono ima život, srce, um, mi žene još smo bića najžalosnija. Za skupo blago moraš muža kupiti. A od te bede još je veća beda to što mužu nisi drugo nego robinja. Sve do tog stoji da li dobi rđava il' čestita. Jer prosca ne smeš odbiti, a s mužem rastanak sramotu donosi. Kad nađeš drugu ćud i druge zakone, a od kuće ih ne znaš, treba proročki da imaš um da mužu u svem ugodiš. Pa ako sreća trud nam u tom nagradi, i muž bračni jaram složno podnosi, e - to je život! Nema l' toga, lek je smrt. A čovek, ako domaći ga namuče, on ode od kuće i srce zasiti u svome društvu, među svojim znancima. Mi smemo gledat samo njega jednoga! Ta kažu da je za nas život bezbrižan, a oni s kopljem u boj idu junački. Budale! Više volim triput okršaj, no jedan, samo jedan mučan porođaj!".
Ovaj čuveni monolog je napravio pravu malu revoluciju u atinskom društvu jer ono, kao i većina tadašnjeg civilizovanog sveta, nije imalo visoko mišljenje o ženama.
Za Grke je žena bila "gyne", što znači "nosilja dece". Predstava prosečnog Atinjanina o dobroj supruzi je, kao i mnogo toga drugog, naučena iz mitova. Penelopa je dvadeset godina uporno čekala svog ne baš vernog Odiseja iako nije znala da li je uopšte živ, trpeći pri tom natčovečanske muke i poniženja od novih prosaca, a onda je svog lutalicu dočekala sa dobrodošlicom zaljubljene neveste.
Požrtvovana Alkestida je otišla korak dalje pa je iz ljubavi odlučila da umre umesto svog muža. Za to vreme su boginje i heroine koje bi uzimale sudbinu u svoje ruke predstavljane gotovo kao prostitutke, bila to prelepa a raskalašna Afrodita ili arhetip nevernice, Jelena Trojanska.
Dobra supruga je, kako su preporučivali ugledni mislioci poput Hesioda, trebalo da bude čedna i trezvena, vešta u pravljenju tkanina, sposobna da upavlja slugama, da štedi muževljev novac i imovinu. Sa mužem bi večeravala ponekad, a nikad kada bi mu došli gosti. Bilo joj je zabranjeno da obuče više od tri komada odeće i van kuće sa sobom nosi hrane i pića vrednijeg od jednog obola, koliko bi danas koštao sendvič i čaša mleka. Izlazila je malo, ali joj je bilo dozvoljeno da odlazi u pozorište, posećuje vajarske ateljee ili da uzme nekoliko slobodnih dana kako bi učestvovala u ženskoj svečanosti tesmoforiji. Sam Euripid svedoči da se ženin glas i te kako čuo u porodičnom domu, barem u njegovom, pošto se požalio prijateljima da im uvek druge žene "dolaze u kuću na ogovaranje".
Svi su istiZa Grkinju antičkog doba nije bilo uobičajeno da upozna nekog drugog muškarca osim muža ili rođaka. U vezi sa tim je Plutarh zabeležio priču o vladaru Hijeru koga je neko ismevao zato što mu smrdi iz usta. Hijero je otišao kući i besno pitao suprugu zašto mu to nije kazala. "Mislila sam da svi muškarci tako smrde", odgovorila mu je ona. |
Ksenofont i Plutarh beleže i to da je, ukoliko je porodici hitno bio potreban naslednik, Atinjanka imala da legne sa mužem "najmanje tri puta mesečno" dok se i ta stvar ne uredi. Atina je od 10. do 7. veka p.n.e. bila prenaseljena zbog izbeglica od dorskih najezda. Aristotel će kasnije ukazati da su vlasti na Kritu u borbi za smanjenje populacije propisivale čak i homoseksualnost, dok se on sam zalagao za zakonsko ograničenje porodice i preporučivao kontracepciju na bazi maslinovog ulja kojim je trebalo mazati "onaj deo materice u koji upada seme". Sudeći prema činjenici da su u Atini velike građanske porodice bile gotovo nepoznate, atinskim suprugama jedva da su bili potrebni saveti o kontracepciji. Njihovi odnosi sa muževima, kako se vidi, nisu bili česti, ali su često bili besplodni.
Zanemarene supruge nisu se zbog svega toga preglasno bunile. Mnoge bi svu svoju emotivnu energiju usmeravale na sinove, ponekad ih obožavajući skoro kao bogove. Neke su, pak, uspevale da nađu utehu na drugoj strani, uz pomoć profesionalnih podvodačica, što je već bilo opasno - muž je mogao da se razvede bez naročitog razloga, s tim da mu je to bila obaveza ukoliko bi suprugu uhvatio u prevari. Najviše Grkinja koje bi odlučile da pobegnu od bračne dosade posezalo je za veštačkim seksualnim pomagalima ili za drugim Grkinjama.
Za Grke je masturbacija bila sigurnosni ventil a ne greh. Našla je mesto i u književnosti, naročito u antičkoj komediji. U zaostavštini iz 3. veka p.n.e pronađen je komad u kojem razgovaraju dve mlade žene, Metro i Korito, gde Metro želi da pozajmi od svoje prijateljice veštački ud. Na nesreću, Korito ga je već pozajmila nekoj drugoj ženi, koja ga je opet prosledila trećoj. Razočarana Metro pita gde bi mogla da nabavi novi, i Korito joj preporučuje obućara Kerdona. "Jadna ja", vajka se Metro: ona poznaje dva majstora tog imena ali nijednom "ne bih volela da poverim taj posao". No, Korita, toliko ushićena divno istesanim pomagalom, ubedi Metro, i ona odlazi da sebi naruči jedan.
Brak bez ženeIstoričar Plutarh je ismevao grčke neprijatelje Spartance čiji se brak svodio na to da muž živi sa svojim drugarima, a da se venčanoj ženi iskrada noću i u retkim prilikama, i to prevashodno radi produženja nacionalne loze. Poznato je da su Spartanci o kvalitetu te loze pomno brinuli tako što su pregledali svu novorođenčad, i mušku i žensku, kako bi slabu, bolešljivu i deformisanu mogli da ostave da umru u planini. Ponekad je, navodi Plutarh, spartanski "muž dobijao decu, a da nikad nije video svoju ženu po danu". |
ŠKOLA ZA ŽENE
Veštački ud je korišćen i među tribadama, kako su stari Grci nazivali homoseksualke. Plutarh je tvrdio da se u susednoj "Sparti ljubav toliko poštovala da su se čak i najuglednije žene zaljubljivale u mlade devojke". Pod sumnju ženske homoseksualnosti je dolazilo i ostrvo Leukas, jer je jedna njegova žiteljka, Filena, navodno napisala prvu ilustrovanu knjigu o tribadskim stavovima.
Međutim, žarištem je smatran Lezbos, grčko ostrvo na kojem je "pevala i volela vatrena Sapfo". O ovoj pesnikinji se zna da je bila ugledna upraviteljka škole za mlade dame, i tako velika umetnica da su je njeni savremenici nazivali "desetom muzom". Već ono malo sačuvanih fragmenata njene poezije, uglavnom posvećene raznim učenicama, pokazuju da je tu sve prštalo od ljubavi koja bi teško mogla da se nazove samo intelektualnom: "Vrati se, preklinjem te, odevena u svoju mlečno belu tuniku. Ah, kakva silna želja sledi tvoj prekrasni oblik, nema žene koja neće zadrhtati od njegove zavodljivosti". Oni koji su imali priliku da pročitaju Sapfina sabrana dela nisu sumnjali u njihovu erotičnu prirodu. Tako ih Apulej naziva čulnim i raspusnim, a Rimljanin Ovidije opisuje kao celokupan kurs iz ženske homoseksualnosti. Sa protokom vremena, ime Sapfo i ostrva na kojem je živela potisnuli su naziv tribada i počeli da govore o lezbijskoj ljubavi.
