Savremeni svet i njegove igračke (1): Kako vaspitati glupaču

Dok su u centru Berlina otvarali Barbikinu kuću iz snova, na koju je potrošeno 454 litra drečavo roze boje i 10 kilograma šljokica, feministkinje su najpoznatiju lutku na svetu razapinjale na krst i palile je na lomači, uz povike "roze je grozno". Ova kuća, u prirodnoj veličini, koja posetiocima nudi mogućnost da zavire u pink ludilo, isprobavaju Barbikinu odeću, uživaju u njenoj dnevnoj i spavaćoj sobi, peku imaginarne kolače i razgledaju kolekciju od 350 lutaka, po mišljenju razjarenih boraca za prava žena, nije ništa drugo do otelotvorenje stereotipa i seksizma.

Barbika - uzor današnjim devojčicama

 

Postavlja se pitanje šta zapravo Barbika sa svojim automobilima i pudlicama poručuje devojčicama. Majkl Košicki, vođa grupe protivnika Barbikine kuće i član levičarske partije Linke, kaže da se ogromna većina devojčica igra s lutkom koja bi (da je živa) bila anoreksična, a život bi provodila čekajući Kena u kolima.

* Barbika koja je nastala 1959. godine već pola veka diktira ženskom svetu nedostižni ideal lepote. Dokle je došlo Barbi ludilo, pokazuje i primer ukrajinske manekenke Valerije Lukjanove koja je ceo svoj život podredila tome da liči na poznatu lutku. Neuhranjena, s velikim grudima i dugom izblajhanom kosom verna je kopija Barbika.

Studentkinja Galija Slejen, kojoj je Barbika celog života uzor, dobila je anoreksiju. Da bi pokazala u kakvoj je zabludi bila, odlučila je da napravi Barbiku u prirodnoj veličini prateći propozicije lutke. Ispostavilo se da bi Barbika, kad bi bila prava žena, imala nepunih 50 kilograma i imala ozbiljan poremećaj u ishrani.

- Bila bi visoka 175 centimetara, imala bi obim grudi 99, struka 45, a obim bokova 83 centimetra. Disproporcionalna bi bila i veličina stopala, pa bi nosila cipele broj 35 - objasnila je Galija.

* Zbog težnji za što vitkijim, androginim izgledom, manekenke sve češće postaju žrtve anoreksije. Svetska javnost nedavno je bila zgrožena ispovestima manekenki za modni časopis "Vog" u kojima priznaju da jedu papirne maramice kako bi zavarale glad, te da često završe na infuziji, a od neuhranjenosti jedva drže oči otvorenim. Ova pošast modernog sveta odnela je i mnoge živote, među kojima i Izabel Karo, manekenku koja je pristala da se sa svojih jedva 30-ak kilograma slika naga i tako pomogne kampanji protiv anoreksije.

* Engleski sociolog Brajon Saton Smit tvrdi da su još u plemenskim društvima za devojčice pravljene krpene lutke, a za dečake luk i strela. Ipak, deca su se uglavnom igrala blatom, grančicama i kamenčićima. Preovlađujuća priroda igre tokom istorije je bila igra sa drugima, a ne igra igračkama. One tada nisu bile doživljavane kao deo vaspitanja, ako su i postojale, mahom su bile vezane za verske obrede. Zabeleženo je i da su neki sakralni predmeti poklanjani deci da se njima igraju.

Proporcije barbike: Visoka 175 cm, težina 50 kg, vroj cipela 35, živi u luksuzu

 

Deca Kadaveo Indijanaca igrala su se malim drvenim figurama starog čoveka-boga. Razvoj današnjeg pojma igračke počinje između 1550. i 1750. godine. Tvrdi se da je upravo Rene Dekart izmislio i napravio prvu igračku, mehaničku figuru mlade devojke, kako bi prikazao vlastito shvatanje o ljudima kao savršenim mašinama. Postoje, međutim, i dokazi da su se pokretne mašine za zabavu elite pravile još 1400. godine, kao vašarska i cirkuska atrakcija. Bile su tu i pokretne patke koje gaču, ovce koje bleje, psi koji laju, sićušne ptice koje pevaju i skaču iz burmutice, lutke koje zovu majku...

Međutim, tek se druga polovina 18. veka smatra za period kada počinje proizvodnja prvih igračaka. Prosvetari tada počinju da priznaju dečju igru i igračke kao podobno sredstvo za edukaciju, a Englez Džon Lok smatra se nosiocem ideje da igračke nisu puke tričarije i da ih deci treba davati kako bi se zabavila, ali i obrazovala. Lok je osmislio kocke sa slovima koje su služile su za opismenjavanje mališana.

Njegovo bavljenje igračkama bilo je vođeno namerom da se deca odvoje od grube i poročne ulice. Posebne sklapalice su izmišljene 1760, s ciljem da olakšaju učenje osnovnog računa. Proizvođači su ih reklamirali pod sloganom "spojite korisno sa zabavnim". Krajem 18. veka prave se poučne igračke, karte za učenje geografije, istorije i astronomije. U narednom veku začet je razvoj međunarodnog tržišta igračaka.

Prema rečima Džona Brujera, profesora istorije s Jejla, igračke su prodavale svojevrsni društveni moral koji je naglašavao vrednoću, poštenje i individualni napor. Danas imamo Barbiku koja se obogatila od manekenstva, a promoviše savršen život u luksuzu, koji je ostvarila bez ikakvog napora.

* Deca danas odrastaju brže i vrlo brzo prerastaju igračke. Poslednja kupovina igračke beleži se oko devete godine života, dok je pre 20 godina ona bila oko 11 godine. Igračke imaju posebnu ulogu u procesu vaspitavanja. Devojčicama se u ranom detinjstvu razvija "instinkt domaćice" time što joj se kupuju igračke kopije kuhinjskih elemenata i lutke koje oponašaju bebe, a kasnije im se u ruke stavlja Barbika kao nametnuti ideal lepote.

Trend devojčica - živih lutaka odavno je osvojio svet. Dakota Rouz na Jutjub postavlja video snimke sa savetima kao se šminkati, obući, napraviti frizure, ali ona je nema kao i njen uzor, pa su saveti dopunjeni titlovima. Venus Palermo ima 15 godina i na Jutjubu deli savete kako izgledati poput Barbike. Ovaj trend je posebno obuzeo Aziju, pa je smisao života Naoko Kamijo iz Japana da se ulepšava. Ona se budi u pet sati i dva sata šminka da bi ličila na Barbiku.

* Psiholog Aleksandra Janković kaže da uzaludno protestovati i paliti Barbiku kad je ona živa.
- Ulice su pune mladih žena koje su prigrlile Barbiku kao idola, a dečaci koji po ceo dan gledaju agresivne crtane filmove izrastaju u ratoborne ratnike koji, nažalost, nemaju ni viteštva, ni potrebe da obuzdaju agresiju. Ona se ispoljava direktno i bez posledica - ističe Janković.