Obaveštajne igre bez granica (2): Tehnika ne može da zameni čoveka
Da u špijunskom svetu nije više ništa kao što je nekad bilo, govori za "Vesti" Božidar - Boža Spasić, nekadašnji operativac savezne Službe državne bezbednosti SFRJ, osoba sa decenijskim stažom u tajnim operativnim akcijama i špijunaži širom sveta.
- U javnosti se dosta često smatra da je pojavom društvenih mreža, Fejsbuka, Tvitera, te mobilnih telefona i dronova, prestala potreba za klasičnim špijuniranjem, za čovekom operativcem. Sve službe su prešle na elektronsko špijuniranje, ali bez čoveka koji će o nečemu obaveštavati iz prve ruke, i dalje se ne može. Danas informacije od špijuna odmah stižu u centrale službi. Ranije bi čekali izveštaje iz Australije, Nemačke ili Rusije po sedam, osam dana dok stignu, ili da obaveštajac dođe u tadašnju SFRJ na odmor ili neko od nas ode u tu zemlju. Sada se mobilnim slika neko ili fotografiše informacija, pošalje se u centralu i telefon baci u reku. Obaveštajni rad je mnogo agresivniji, pa nemački BND, ruski FSB, američka CIA se ne zadovoljavaju samo informacijama, već i da špijun aktivno deluje tamo gde radi - kaže Spasić.
Da posao obaveštajca često nije zahvalan, slaže se i Spasić, koji navodi da mnogo zavisi od političke strukture na vlasti.
Srbija uvek u žiži
Bez obzira na tektonske promene u obaveštajnom radu, Spasić misli da je Srbija i dalje interesantna velikim silama.
- Ne dešava se slučajno da funkcioner kriminalističke policije predaje informacije o korupciji zapadnim službama. Niti da Rusi preko Srbije i navijačkih i bajkerskih grupa naprave plan oko Crne Gore, ali sve je to račun bez krčmara. Ovde postoji mnogo službi iz raznih zemalja, koje su u Srbiji zbog migranata, prate šta se dešava, da li se među njima nalaze mogući teroristi - objašnjava Spasić.
- Cilj špijuniranja je dobijanje tačne informacije, sviđalo se to političarima ili ne. Imate političare kojima se ne dopadaju podaci koje dobijaju, pa ih mali broj stvarno koristi za strategijsko planiranje. Problem je što špijunaža često kasni, pa su u pravu političari kada se ljute, jer nemaju najnovija saznanja. Ti javljaš šta se dešava u Avganistanu, a ne u Sandžaku ili Vojvodini na primer. Skoro 90 procenata informacija koje sakupe operativci prođu kroz analitiku, koja treba da uskladi podatke koje prosleđuju vođstvu države. Ako nemate dobru analitiku, ne dovodite ljude koji su novinari, predavači, koji razumeju istoriju, onda nemate ništa. Osamdesetih godina imali smo izuzetnu analitičku službu u SDB-u, a mi operativci na terenu smo im pružali prave podatke. Dok operativne informacije služe za ad hok rad, kao na primer za borbu protiv terorista, dotle analitika služi za strateško planiranje, daje informacije na osnovu kojih rukovodstvo države treba da donosi dugoročne odluke. Nažalost, možemo reći da u ovom trenutku na Balkanu nemamo dobru analitiku, a svi imaju osrednju operativu, pa je situacija u obaveštajnom poslu vrlo nesigurna - otkriva Spasić.
Obaveštajne igre bez granica:
Nadigrani Nemci
Boža Spasić se priseća i nekih akcija Državne bezbednosti, koje ilustruju kako agenti i država mogu uspešno da sarađuju.
- U moje vreme imali smo razne akcije poput one sa jednom nemačkom delegacijom koja je došla u Srbiju da kupi neku robu, odnosno napravi poslovni aranžman. Poenta je bila da ih smestimo u hotel Metropol u Beogradu i dok se u restoranu jelo i pilo po dobrom srpskom običaju, u isto vreme mi smo gore u njihovim sobama pregledali dokumenta da vidimo do koje brojke su bili spremni da idu u kupovini, kako bismo znali dokle možemo da idemo u pregovorima. To je tada radila država - priseća se Spasić.
