Srbija nas ubija (4): Najskuplja hrana u Evropi
Najviše zapuštenih oranica je u pograničnim delovima Srbije s Rumunijom i Bugarskom, zatim prema Kosovu, u okolini Kuršumlije i Pirota, ali i u oblasti Deliblatske peščare.
Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, kaže da na tim njivama već godinama raste krov.
- Čak 1.200 sela iz pograničnih krajeva su pusta. U Srbiji ima 4.600 sela, a svako četvrto nestane. Da smo na ovom neobrađenom zemljištu posejali pšenicu i da je rodilo barem dve tone po hektaru imali bismo još 1,2 miliona tona žita. Od zemlje koja se ne obrađuje Srbija ima samo štetu - kaže Gulan. Neobrađena zemlja u Srbiji nije mnogo plodna, ali poznavaoci tvrde da nije za bacanje i da bi na njoj mogle da uspevaju sve poljoprivredne kulture. Problem je što ove oranice nemaju sistem za navodnjavanje, ali i to što je reč o malim parcelama. Prosečna parcela u Srbiji ima tri hektara, koliko je dovoljno za gajenje ruža, ali ne i pšenice.
Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije prof. dr Miladin Ševarlić kaže da država u oblasti poljoprivrede više nema prava ni na jednu grešku jer ih je u prošlosti bilo previše.
Ševarlić kaže da 40 odsto prometa roba iz agrara prolazi kroz takozvanu sivu zonu i da tu gubi država jer nema dotoka novca u budžet, ali i sve druge institucije u sistemu. Srbija ima sve uslove da poveća vrednost svoje poljoprivredne proizvodnje, a da jedno poljoprivredno gazdinstvo, koje sada hrani 15 potrošača, poveća svoju produkciju jer je u Nemačkoj broj onih koje snabdeva farmer 156.
Raste broj starihPrema popisu iz 2002, u Srbiji je starijih od 65 godina bilo 1.240.505, što znači 16,54 odsto od ukupnog broja stanovnika. Prema popisu iz 2011, starih je 1.233.412 što je 16,91 odsto. Udeo staračke populacije, i pored manjeg broja stanovnika, proporcionalno se uvećao. |
Samo u centralnoj Srbiji ima na hiljade hektara zemlje zarasle u korov i to jasno svakom ko samo prođe Ibarskom magistralom. Otkupna cena mleka u mnogim delovima Srbije je tako niska da seljaci hrane svinje mlekom. Mnogi ne znaju da stočari u Srbiji spaljuju ovčiju vunu jer niko nije zainteresovan da je otkupi i preradi. U stvari, skoro da i nema više vunovlačara. Trgovcima je profitabilnije da uvoze skupu australijsku vunu koja je sigurno kvalitetnija od naše, ali je i vuna ovaca iz Srbije i te kako upotrebljiva.
Sva istraživanja o siromaštvu u Srbiji pokazivala su da su stari na selu i dalje socijalno najugroženija grupa. Ukoliko i imaju penzije, one su male i neredovne, a njihova materijalna sigurnost uslovljena je veličinom poseda. Tako se oglasio i Centar za socijalni rad u Sjenici, opštini koja je po broju staračkih domaćinstava u samom vrhu u Srbiji, žaleći se na to što staračka domaćinstva na Pešteru, zbog posedovanja više od pola hektara poljoprivrednog zemljišta, ne mogu biti korisnici socijalne pomoći.
Višak samo na seluPoljoprivreda je jedina privredna grana koja u razmeni sa svetom ostvaruje suficit. Prošle godine, agrarni izvoz Srbije je iznosio 2,4 milijarde dolara, ostvaren je suficit od oko 1,3 milijarde. |
