"Sarajevo i Beograd su u svakom slučaju evropski gradovi"
Ne mogu se u procesu evrointegracija sve države Zapadnog Balkana ubaciti u isti koš, kaže austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl čija zemlja početkom jula preuzima predsedavanje Evropskoj uniji.
Ona je za "Dojče vele" izjavila da je cilj njene države, kao predsedavajuće EU, približavanje zemalja Jugoistočne Evrope Uniji.
- Taj region nam je važan, i bio je vrlo zapostavljen u poslednjih 20 godina. Lično izbegavam pojam "Zapadni Balkan", jer je to čudan, veštački pojam i za mene su gradovi kao Sarajevo i Beograd u svakom slučaju evropski gradovi - navela je Knajsl.
Ona je navela da države ovog dela Evrope moraju da sprovedu u delo čitav niz reformi, kako bi
Pročitajte još:
* Vanredna sednica vlade u Briselu
* RSE: Zemlje EU traže da budu uključene u dijalog Beograda i Prištine
se došlo do priključivanja EU.
- Radi se o krajnje različitim zemljama za vrlo različitim demografskim i administrativnim pretpostavkama. Ne možete sve te države ubaciti u isti koš, već će svaka od njih nastaviti sa reformskim procesima u okviru jedne pozitivne utakmice - rekla je ona.
Kada je reč o zemljama EU koje krše osnovne principe te zajednice, ona je rekla da je protiv Poljske pokrenut postupak po čalnu 7 (provera da li je neka zemlja-članica povredila vrednosti EU), kao i da će paziti da se ne mešaju u tekuće postupke.
- Kao ministar morate povesti i pokoji pozadinski razgovor, ali se ne mešamo u tekuće postupke- rekla je Knajsl.
Na pitanje kakva joj Evropa lebdi pred očima i postoje li scenariji za izlazak iz krize, austrijska šefica diplomatije je navela da je te scenarije predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pre godinu i po dana napravio i da su oni predstavljeni Evropskom parlamentu.
- Austrijska vlada je u decembru podnela svoj program u kojem je jasno iznet scenario IV. To znači da je odlučujuće da se po supsidijarnom principu pobrinemo za to da se i EU fokusira na bitne i velike teme za koje su nam potrebna zajednička rešenja, na primer, zaštita spoljnih granica EU, zajednička spoljna i bezbednosna politika ili klimatske promene. Tamo gde države ili regije nađu bolja rešenja, jer su bliže građanima, tamo nam je potrebno manje EU - rekla je Knajsl.
