Subota 23. 6. 2018.
Washington
150
  • Chicago
    240
  • New York
    210
  • Belmont
    210
  • Atlanta
    250
  • Boston
    280
  • Firt
    230
  • Denver
    250
  • Detroit
    250
  • Dover
    250
  • Hartford
    210
  • Orlean
    230
  • Helena
    270
  • Ren
    210
  • Honolulu
    290
  • Las Vegas
    410
  • Portland
    300
  • Salem
    280
  • Santa Fe
    280
  • Tampa
    280
  • Topeka
    270
0
Ponedeljak 19.02.2018.
00:22
D. Šubarević i N. Popović - Vesti A

Srbi su ostvarili "frankfurtski san"

Mada je ovih dana preokupiran brojnim obavezama, što onim koje mu nameće pozicija prvog čoveka metropole na Majni, što predizbornom kampanjom koja je u punom jeku, Peter Feldman (SDP), gradonačelnik Frankfurta na Majni, našao je nekoliko sati vremena da se sretne sa reporterima "Vesti" i direktorom naše kuće Aleksandrom Vidakovićem i odgovori na pitanja u vezi sa životom, problemima, položajem i ulogom stranaca, time i Srba, u ovom gradu.

Z. Vicelarević
Dobre šanse za novi mandat: Peter Feldman

Na razgovor zakazan u Sismajer kafeu, u blizini poznate botaničke bašte Palmengarten, stigao je u društvu partijske koleginice, advokatice Milkice Romić, prve i za sada jedine Srpkinje koja je izborila mesto odbornika u gradskom parlamentu Frankfurta.

Peter Feldman je neposredan i neuštogljen političar, pa iskrenim osmehom i prijateljskim pristupom na prvi pogled osvaja sagovornika.

Gospodine Feldman, lokalni su izbori na pragu, kako ocenjujete svoje šanse za osvajanje novog mandata?
- Mislim da su mi šanse prilično dobre. Predviđena su dva glasačka kruga, 25. februara i 11. marta, u prvom će se dosta glasovi "rasuti" na kandidate koji imaju male šanse za pobedu, tako da očekujem da će se izbori odlučiti u drugom krugu.

Dakle, šanse su vam dobre?
- Optimista sam.

Zakazao na - srpskom

Pitali smo, na kraju, gospodina Feldmana i da li je od Milkice Romić naučio da nešto kaže na srpskom jeziku?
- Nažalost, moram da priznam (osmeh) da sam na toj lekciji - zakazao!

Ako budete izabrani, šta brojni stranci, a među njima i Srbi, mogu da očekuju da će biti osnova vašeg rada i delovanja?
- Ljudi poreklom iz takozvane bivše Jugoslavije uvek su bili nabrojniji građani stranog porekla u Frankfurtu. I zato veoma poštujem taj socijalno-religiozni aspekt koji oni daju ovom gradu. Istakao bih da sam svojevremeno javno podržao srpskog pravoslavnog vladiku (Sergija) u nameri da Frankfurt proglasi za centar svoje Eparhije i to je prvi put uopšte da sam na takav način podržao nekog verskog velikodostojnika. Podržavam, takođe, i brojne kulturne priredbe stranaca i negovanje njihovog kulturnog identiteta, što je za mene mnogo više od običnog folklora.

Moram reći da sam na čelu grada u kojem je udeo migranata veći od 50 odsto! U prigradskim četvrtima imamo mnogo dece stranaca koja imaju puno pravo da sa svojom porodicom uživaju dobar i jeftin krov nad glavom. Zato pokrećemo projekat pod nazivom Četvrt Ernesta Maja, kojim planiramo da poslovnim zgradama i kancelarijama damo drugu namenu, odnosno pretvorimo u solidne i plative stanove. To je naš jasan odgovor na sadašnju hroničnu nestašicu stanova sa jeftinim kirijama u ovom gradu, što naravno pogađa i naše sugrađane stranog porekla.
Sa druge strane, sada je na snazi uredba o ograničavanju poskupljenja kirija (Mietbremse) na pet godina, a ja nameravam da je podignem na 10 i to na sva udruženja koja se bave izdavanjem stanova.

Nameće se i pitanje obrazovanja: u protekle dve godine izgradili smo dve nove škole, a ove godine gradimo još dve. Plan je da u Frankfurtu uskoro imamo 14 novih škola! Smatram da bi deca trebalo da počnu da se obrazuju što je pre moguće. Važno je da naše osnovne, srednje škole i fakulteti ostanu, kao do sada, besplatni i dostupni svima, bez obzira na fininsijske mogućnosti roditelja. Ponižavajuće je da mnogi stranci, sa malim prihodima, moraju da donesu pečatom overenu potvrdu o siromaštvu da bi njihovo dete dobilo besplatno ili od grada sufinansirano mesto u obdaništu. Smatram da ne bi trebalo postavljati pitanje ko od roditelja radi a ko ne radi, već bi trebalo stvoriti uslove da oboje rade, a deca da pohađaju vrtić.

Velika uloga "Vesti"

Kako ocenjujete ulogu etničkih medija u nemačkom društvu, kao što su "Vesti", koje informišu svoje čitaoce i o mnogim komunalnim pitanjima u sredinama u kojima žive i rade?
- Smatram da je važno da se vaši zemljaci u Nemačkoj svuda i gde god se pojave ne odriču svog maternjeg jezika. U tom smislu i vaša novina "Vesti" igra veliku ulogu. Ako je novina pri tome još i objektivna i poštena u izveštavanju, uloga medija je još značajnija.

Da rezimiram: prioriteti su mi životni prostor, proširenje kapaciteta u vrtićima i dnevnom boravku za decu školskog uzrasta, te snižavanje cena kirija i gradskog prevoza. Kad već pominjem gradski prevoz namera mi je dalje "kresanje" cena gradskog prevoza. Čelnici "RMV" (skraćenica imena firme gradskog prevoznika u Frankfurtu, o. a.) odmah su "zakukali": "Ne snižavajte cene karata, bankrotiraćemo!" Od ove školske godine cena godišnje karte za učenike niža je 100 evra pa, eto, "RMV" nije propao! A s time smo umnogome rešili i problem "roditeljskog taksiranja" (vožnja automobilom dece do škole).

Sa ovim što ste naveli delom ste već odgovorili na naše sledeće pitanje: stanovanje je u Frankfurtu postalo luksuz, inicijativa o stopiranju rasta kirija (Mitprajsbremze) nije dala očekivane rezultate, pa je pronaći jeftin stan za iznajmljivanje postalo "nemoguća misija". Kako nameravate da se izborite sa tim problemom?
- Ta je mera za nas u SPD-u suviše "meka", jer mi zastupamo čvršći stav: kirija se može maksimalno povisiti jedan odsto na godišnjem nivou i onda svako može lako da napravi sopstvenu računicu.

Z. Vicelarević
Srdačno: Peter Feldman i Milkica Romić u razgovoru sa Aleksandrom Vidakovićem i Dušanom Šubarevićem

Dečji vrtići su takođe bolna tačka i za Srbe u ovom gradu, mesto je teško dobiti, da li se može očekivati veći broj slobodnih mesta u gradskim obdaništima?
- To pitanje je u svakom slučaju jedan od prioriteta moga rada. Do sada smo uspeli da za 50 odsto dece uzrasta do tri godine obezbedimo mesto u jaslicama, a za one starije postotak je 100 odsto, što praktično znači da nijedno dete ne sme ostati bez mesta u obdaništu. Ključno je pitanje, ipak, briga oko dece koja tek polaze u školu, a s obzirom na to da im se časovi završavaju mnogo pre nego posao roditeljima, moramo naći način da ih adekvatno zbrinemo za to vreme. Odlučili smo zato da obezbedimo još 1.250 mesta za tu namenu, novca ima i na tome nećemo štedeti.

D. Rajmpreht
Pogled na Cajl: Trgovačko središte Frankfurta

U Frankfurtu već postoje "dvojezični" vrtići, da li bi i Srbi mogli da očekuju podršku grada kada bi želeli da oforme prvo srpsko-nemačko obdanište?
- Smatram da nije problem u novcu, sredstava u budžetu za te namene svakako ima. Ako postoji neki vaš klub koji može organizovati takav posao mi ćemo to sigurno podržati. Mislim da bi veći problem bio pronaći profesionalne vaspitače koji perfektno govore oba jezika.

Stranka SPD je na nivou pokrajine Hesen pokrenula peticiju pod nazivom Tražimo uvođenje maternjeg jezika kao izbornog predmeta u javne škole. Ova tema, naravno, veoma interesuje i Srbe, pa nas zanima Vaš lični stav o toj inicijativi?
- U našim se školama tradicionalno uče jezici poput engleskog, francuskog, ruskog, latinskog i smatram da to nije dobro. Ja, recimo, živim u naselju Bonames, gde ima nekoliko grčkih zajednica. Zašto se toj deci ne bi omogućilo da u školi uče i svoj maternji jezik? Isto tako, ako je u blizini škole, recimo, srpska pravoslavna crkva, zašto deci ne ponuditi da srpski jezik izučavaju kao drugi strani jezik. U svakom slučaju, peticiju zdušno podržavam .

Kao gradonačelnik uveli ste praksu Božićnog prijema za pravoslavce (o tome je i naš list opširno izveštavao) i tri puta ste do sada posetili Srpsku crkvenu opštinu u Frankfurtu. Šta mislite, zašto to i Vaši prethodnici nisu radili?
- To ćete morati da pitate moje prethodnike, ne bih želeo da loše govorim o njima ili da pogrešno protumače moje reči. Mi smo grad koji je vrlo šarolik i vrlo moderan. Moderno je uvek dobro, ali se postavlja i pitanje da li čovek ovde može srećno da živi negujući neke tradicionalne vrednosti. Duboko sam uveren da će se vera, danas nekako potisnuta u drugi plan, ipak vratiti u velike metropole. Brzina života i svakodnevni stres stvaraju kod današnjeg čoveka sve više potrebu da se druži, komunicira i oslanja na onog do sebe. Ne može se očekivati da modernije shvatanje verskih osećanja dođe iz neke seoske zabiti, ono će doći spontano tamo gde ljudi za tim osete potrebu. Svojevremeno, svi su toplo pozdravili vest da je jedan srpski vladika (Sergije) našu kuću odabrao kao svoju i zaista sam ponosan što sam bio prvi koji je to omogućio.

Najvažnija briga o ljudima

Na nivou nemačke nedavno je usaglašena velika, takozvana Groko-koalicija između stranaka SPD i CDU. Mogu li dve velike stranke, koje u mnogo čemu imaju dijametralno suprotne stavove, zaista vladati na dobrobit svih građana?
- Moram reći da za mene, kao lokalnog političara, te kontroverze na državnom nivou nisu previše bitne. Za mene je važno da dobijemo novac za javni prevoz da bismo smanjili cene karata, da dobijemo novac za izgradnju jeftinih stanova, da ostvarimo projekte iz sfere obrazovanja... To je ono čime se bavim i zanimam.

Sa Balkana, pa i iz Srbije, u Frankfurt u poslednje vreme, legalnim putevima, dolazi sve više ljudi u potrazi za poslom i zaradom. Na koji se način toj novoj generaciji gastarbajtera može pomoći da se lakše snađu u novoj sredini?
- Svi oni koji se na neki način odriču učenja nemačkog jezika u problemu su da nađu adekvatan posao, prostor za život, onemogućen im je direktan kontakt sa vlastima... Učenje jezika je, u stvari, ključ dobre integracije. Zato su centri za dnevni boravak dece, škole i kursevi jezika ono što posebno podstičemo.

Da li se slažete sa konstatacijom da su Srbi dobro integrisana populacija u Frankfurtu?
- Oni nisu samo dobro, već su veoma dobro i uspešno integrisani. To su vrlo ambiciozni i vredni ljudi, od kojih su mnogi radili na najtežim poslovima, ali su zato uspeli da iškoluju svoju decu od kojih neki danas zauzimaju menadžerske i liderske pozicije u ovom gradu. Oni su, zapravo, ovde ostvarili, ne američki, već svoj "frankfurtski san"!

Aktivan u SPD od 1988.

Peter Feldman (59) je od 1. jula 2012. godine gradonačelnik Frankfurta na Majni. Izabran je većinom glasova na izborima održanim marta te godine i nasledio je Petru Rot (CDU), koja je tu dužnost obavljala još od 1995. godine. Feldman je 1979. godine maturirao u Ernst-Rojter šule u Frankfurtu, posle čega je nastavio da se školuje u inostranstvu, tačnije u Izraelu, a zatim je studirao u Nemačkoj i 1986. diplomirao politikologiju na univerzitetu u Marburgu (pokrajina Hesen).
U stranci SPD angažovan je od 1988. godine, kad je počeo da obavlja dužnost sekretara udruženja podmlatka te stranke (SJD) , a potom je šest godina bio direktor Centra za obrazovanje mladih u frankfurtskom naselju Bonames. Od 2008. do 2010. bio je i direktor Centra za pomoć starima u Darmštat-Eberštatu.
Ključne političke teme u njegovoj izbornoj kampanji i danas su ograničenje buke aviona (zbog blizine veoma frekventnog aerodroma), obrazovanje, poboljšanje položaja najstarijih žitelja grada, izgradnja jeftinog stambenog prostora i borba protiv siromaštva, pogotovo među decom.
Oženjen je i otac dve ćerke.

 

TRENUTNO NAJČITANIJE

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Slađan Disić (54)
GUBITNIK
Davor Šuker (50)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Osećate se hrabro i odlučno. Pokušavate da napravite rezove od kojih zavisi sudbina većeg broja ljudi. Ne radite ništa u žurbi jer možete napraviti velike greške.
SAVET: obuzdajte svoj ego.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Odluke koje ste davno doneli danas mogu biti uzrok većih problema sa bližnjima. Ukoliko ne odustanete na vreme, ovog puta, svađa je neminovna.
SAVET: ne budite tvrdoglavi.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Danas očekujte pravu emotivnu buru. Nemate strpljenja za tuđu površnost pa vam zbog toga sledi uzbudljivo popodne puno rasprava i svađa.
SAVET: obuzdajte bes.
KURSNA LISTA
  • EUR =
    119.14 din.
  • AUD =
    78.92 din.
  • CAD =
    80.89 din.
  • SEK =
    12.5 din.
  • CHF =
    102.92 din.
  • GBP =
    135.26 din.
  • USD =
    99.6 din.
  • HRK =
    15.91 din.
  • BAM =
    60.91 din.
  • 2018 © - vesti online