Uginulo 140 (od 200) kitova nasukanih na Novom Zelandu
Uginulo je 140 od dvestotinak malih kitova koji su se nasukali na obalu na jugozapadu Novog Zelanda, a zvaničnici kažu da je to najveći takav slučaj za 10-15 godina. Osamdeset dobrovoljaca i dalje pokušava da iz plićaka potisne ka moru šezdesetak preostalih kitova vrste "pilot".
U međuvremenu ih neprekidno polivaju vodom, u nadi da će preživeti. Nasukani kitovi obično uginu od dehidracije i opekotina od sunca.
Veruje se da je zaliv Farvel spit gde su se nasukali, prava zamka za kitove jer je veoma različite dubine i mestimično sasvim plitak, naročito u doba velike oseke kakva je bila u petak.
Oko 40 kitova nasukalo se na tom mestu početkom januara, a dve nedelje kasnije još oko 60. Pošto mnogim kitovima nije bilo pomoći, veterinari su ih "uspavali".
U toj obasti su ranije tela kitova zakopavali u pesku, ali sada ih je previše, te će ih verovatno odvući u dubinu, kao hranu za druge morske životinje.
Kitovi vrste "pilot" mogu da porastu do šest metara i veoma su cecsti kraj obala Novog Zelanda.
Iako se kitovi izvanredno orijentišu, nema objašnjenja zašto se nasukavaju što veoma često čine masovno, a oni koje ljudi vrate u dubinu, okreću se i svom snagom ponovo plivaju ka plićaku.
Po nekim tumačnjima, uzrok je oboljevanje kitova zbog zagađenje okeana, a po drugim, korišćenje sonara brodova i podmornica i drugih ultrazvučnih uređaja koji zbunjuju kitove ili im nanose trajnu štetu. Ima i tumačenja da se kitovi ponašaju kao čopor i da bezglavo slede vođu, čak i ako pliva u smrt u plićaku, dok neki kažu da "kolektivno samoubistvo" kitova može biti "emotivna posledica" uginuća ili pogibije nekog od "najomiljenijih rođaka".
