Grčka paralizovana, suzavac u Atini
Grčka je u sredu blokirana 24-časovnim generalnim štrajkom zaposlenih u javnom i privatnom sektoru. Na ulicama sukobi demonstranata i policije.
Više od tri miliona radnika je u štrajku protiv mera vlade za izlazak iz krize, a na ulice Atine izašlo je 30.000 demonstanata. Aerodromi su zatvoreni, nema javnog prevoza, škole i državne institucije ne rade.
U štrajk su ušli i mnogi zaposlenini u privatnom sektoru koji su napustili radna mesta.
"Ljudi na ulicama poslaće snažnu poruku grčkoj vladi, ali pre svega Europskoj uniji, tržištu i našim partnerima u Evropi, da potrebe građana moraju biti važnije od tržišnih zahteva. Mi nismo stvorili krizu", rekao je lokalnim medijima predsednik sindikata radnika u privatnom sektoru Jannis Panagopulos.
Na protestu je došlo do sukoba demonstanata i policije. Snage bezbednosti su bacale suzavac na štrajkače koji su krenuli prema zgradi parlamenta i bacali kamenje i molotovljeve koktele.
Suzavac je nakratko zaustavio demonstrante ali je ponovo došlo do fizičkog obračuna sa pripadnicima specijalne policije u Atini.
Maskirani mladići bacali su kamenje na policajce i molotovljeve koktele.
Demonstranti su kroz centar Atine promarširali noseći transparente sa natpisima "Oporezujte bogate", "Skidajte ruke sa naših penzijskih fondova", "Šta nam još mogu skresati, vazduh koji dišemo", "Gde je nestao novac", "Terorizam neće proći, recite ne otkazima" i "Milioni evra za kapitalizam, ali ništa za radnike"
Ministri u Atini u saradnji sa Evropskom komisijom, Evropskom bankom i MMF pronašli su još nekoliko stvari koje mogu ukinuti i koje će dodatno otežati život stanovnicima Grčke.
Očekuje se da će se idući mesec dodatno povećati porez na dodatnu vrednost, opet će porasti cene naftnih derivata, a državna i privatna poduzeća najverojatnije će ukinuti sve bonuse koje zaposleni dobijaju.
Drugi generalni štrajk za dve nedelje podudara se sa rastućim nezadovoljstvom Grka zbog načina na koji je Evropska unija odgovorila na krizu.
Radi se o najvećoj radničkoj akciji od kada je socijalistička vlada najavila mere štednje kako bi državni dug i deficit stavila pod kontrolu.
Deficit Grčke iznosi 12,7 odsto, četiri puta više od dozvoljenog deficita u evrozoni, a dug više od 300 milijardi evra
Evropska unija dala je Grčkoj rok da do 2012. godine smanji deficit ispod granice od tri odsto. Zbog visokog deficita istovremeno su se povećale i kamate koje Grčka mora otplaćivati na međunarodne kredite.
Vlada planira, zbog smanjenja deficita, zamrzavanje plata u javnom sektoru i da do 2015. godine poveća starosnu granicu za odlazak u penziju na 63 godine. Grke očekuje i povećanje poreza na naftu, alkohol i cigarete.
