Bacili karte na krivo mesto

Već dve godine se sprovodi akcija propagiranja takozvanog kosovskog kulturnog nasleđa. Po školama se dele časopisi "Kfor i ti" na engleskom i srpskom. Propagiraju se slagalice u kojima srpski đaci treba da slože rečenicu - Čuvajmo kosovsku kulturnu baštinu, dok je u pozadini stoji slika manastira Gračanice! A već godinu dana albanska deca dolaze na ekskurziju u Dečane da obiđu tzv. kulturno nasleđe Kosova. Vodiči im nisu srpski kaluđeri, još uvek. Ali ih oni dočekuju, zato što Sava Janjić to dozvoljava.

Ovako o duhovnom zatiranju Srba i srpskog nasleđa na Kosmetu govori Igor Vojinović predsednik Narodnog pokreta "Otadžbina" sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i profesor istorije u jednoj od mitrovačkih škola.

Koga smatrate najodgovornijim za tako tešku poziciju Srba?

- Vlasti u Beogradu. Oni KiM ne prodaju, već ga predaju zarad nekog nerealnog članstva u EU. Sada kada su im iz Brisela poručili da nema ništa od toga, počeli su nam servirati da Osmansko carstvo nema alternativu i da treba u Turskoj da tražimo uporište. Umesto da jačaju naše institucije na KiM, oni su ih slabili. Sve karte su bacili na pogrešno postavljeno pitanje pogrešnom sudu. I kada su pukli, traže alibi i podršku celog naroda za svoju grešku.

Verujete da nemamo šansi sa rezolucijom u Generalnoj skupštini UN?
 

- Sročili su neku mlaku rezoluciju i umesto u Savet bezbednosti, gde su Kina i Rusija, šalju je na Generalnu skupštinu UN, gde nema šanse da bude usvojena. Ali čak ni tako blaga, ta rezolucija ne odgovara EU, pa nas dodatno ucenjuju izmenama kako bi se svako pominjanje statusa pokrajine bilo izbrisano.
 

Beograd, recimo, nije mogao da spreči odluku NATO-a da srpske manastire prepusti na čuvanje kosovskoj policiji?
 

- Ništa od toga ne bi se moglo desiti da nisu proterali najvećeg oslonca Srba na Kosmetu, vladiku Artemija. Na koga sada Srbi da se oslone? Na Bogdanovića, Ivanovića, Teodosija ili na nesrećnike koji su u institucijama takozvane vlade Kosova?
 

Kakve su uopšte šanse za povratak prognanih Srba, ako nam stižu slike o porušenim zidovima u selu Žač?
 

- Ta priča o povratku je obična predstava za međunarodnu zajednicu i medije da se fingira povratak Srba. Sve je u dogovoru sa predstavnicima takozvanih humanitarnih organizacija koje su klasične interesne grupacije koje zarađuju na tuđoj nesreći.

Ali od povratka nema ništa jer da to zaista žele prestali bi da uništavaju organe države Srbije na KiM i omogućili bi povratak svih organa bezbednosti naše države. Primer sela Žač je tipičan.

Tamo je sve porušeno i toliko zapušteno da se zmije kote. Onda dovedu na jednu ledinu Srbe, daju im šatore kao Indijancima i kažu - eto, tu živite. Što preko dana izgrade, to Šiptari noću poruše.